Na pitanja u anketi povodom 3.maja odgovara Svetlana Cenić, “ekonomista po opredeljenju i uverenju”. U situaciji kada većina medija gleda da dobije što jeftiniju radnu snagu, profesionalno novinarstvo je zaboravljena kategorija, tvrdi Cenić.

1. Kako danas tržište utiče na koncept zastupanja interesa javnosti u bh. medijima? Na koji način tržišni imperativi danas guraju na marginu društveno- relevantne teme iz bh. medija? Ključne tendencije?

Ne znam medije u BiH na koje tržište ne utiče. Vidljiv je i zaokret u stavovima u zavisnosti od "podrške". Da bi građanin u BiH bio pristojno informisan, mora da čita gotovo sve ili prati sve elektronske medije i da ukrsti informacije. U protivnom jednostrana je slika. Ali, danas sve manje ljudi i ima sredstva da se informiše kako treba, pad je kupovne moći i prvo se odriču knjige, kompjutera, štampe... Zato tržišni imperativ postaje još izraženiji, jer konkurencija je nemislordna u potrebi da se dopre do ono malo konzumenata. Skandali, bombastične vesti, trovačina, plašenje... najbolje prolaze, zajedno sa često nepismenim i neartikulisanim izjavama političkih zvezda. Kvalitet pada u drugi plan.

2. Kako mediji u BiH, privatni i javni, mogu danas zastupati interese javnosti? Postoji li javna odgovornost privatnih medija?

Nema odgovornosti, osim straha nekog od eventualnih kazni ili gubljenja publike. Interesi javnosti gotovo da ne postoje. Mali broj profesionalaca još uvek ima odgovornost samo prema profesiji, ali ne i prema javnosti prema kojoj odgovornost nemaju ni izabrana ni postavljena lica. Napadi upravo od strane ovih "odgovornih" pokazuju kakvo je generalno poštovanje prema profesionalonosti, a koliko je izražena potreba samo za podobnim medijima.

3. Kako zahtjev za profitabilnošću medija na tržištu danas utiče na novinarsku profesiju u BiH? Koliko je danas informacija u bh. medijima roba, a koliko javno dobro? Da li profitabilno novinarstvo automatski znači i loše novinarstvo?

Na novinarstvo utiče činjenica, pre svega, da novinari rade za platu, da je nezaposlenost velika i da pristaju na sve kako bi ostali na poslu. Porodica i njena egizistencija uslovljavaju i ponašanje onog ko ima sreću da mu daju platu i uplaćuju doprinose. Svoju "profesionalnost" često menjaju u skladu sa onim što poslodavac traži od njih. Čast izuzecima, ali oni su zaista toliko retki! Koliko se može živeti od informacije, upitno je. Živi se od sponzora, a ne od prodate informacije ili novine. Novinari danas rade sve i svašta, nema specijalizacije, pa danas izveštavaju o kulturi, a sutra o ekonomiji. Često ne znaju ni šta treba da pitaju. Sve je na dnevnoj bazi. Javnog dobra tu nema. Više će se pronaći na nekim kvalitetnim portalima nego na tv ili štampanim medijima.

4. Kakva može biti uloga javnog servisa u BiH u odbrani interesa javnosti i profesionalnog novinarstva pred imperativom profitabilnosti?

Javni servis bi trebalo da bude za javno dobro - sam naziv kaže, ali najčešće slušamo o gubicima, skandalima, promeni uređivačke politike, svađama unutar javnog servisa, podelama i slično. Može li se tako vratiti poverenje u javni servis? Ne. Može li javni servis biti za dobrobit građana ako partije direktno utiču na izbor urednika, upravnih odbora i slično? Da ne govorim da dva dela tog servisa FTV i RTRS imaju potpuno različite politike i način informisanja, suprostavljene! Dalje, profesionalono novinarstvo je zaboravljena kategorija ako većina medija gleda da dobije što jeftiniju radnu snagu, pa se u konkursima nalaze uslovi tipa "srednja škola, iskustvo nije neophodno".