Ako se mediji u okviru United grupe ugase, oslabe ili ’pripitome’, nezavisna medijska scena će biti desetkovana.

foto: Unsplash / Ilustracija

Nedavno se zbio ozbiljan incident u šatorskom naselju popularno zvanom „Ćacilend”, koji mesecima „krasi” prostor između Skupštine Srbije i zgrade Predsedništva u Beogradu. „Ćacilend” je „osnovan” 7-8 dana pre velikog građansko-studentskog protesta koji je održan u Beogradu 15. marta i kojeg su obeležili: stotine hiljada demonstranata na ulicama glavnog grada Srbije, ali i kontroverzna upotreba neke vrste akustičnog oružja, koje je izazvalo pravu frtutmu u Ulici kralja Milana. Oštar, raspamećujući zvuk rasterao je ljude sa ulice, a mnogi od građana su nakon toga imali zdravstvene tegobe koje se povezuju sa posledicama upotrebe „zvučnog topa”. Vlast je iste večeri oštro demantovala stručnjake koji su tvrdili da je upotrebljeno ovo oružje, rekavši da takvo što srbijanske bezbednosne snage uopšte nemaju u svom posedu. Nekoliko dana potom, nakon što se snimak ove naprave pojavio na društvenim mrežama kako krasi haube policijskih džipova, vlast je utvrdila da ipak poseduje „zvučne topove”, ali da to oružje nije korišćeno 15. marta. Ovo je ko zna koji put da su režim u Srbiji i njegovi mediji tvrdili neistine, pa ih onda povlačili, nakon što su ih društvene mreže hvatale u lažima.

Veliki skup 15. marta pamtićemo po još nekim indikativnim događajima. Ujutro toga dana, beogradskim ulicama u takoreći paravojnim formacijama hodali su „ljudi u crnom”, sve sa palijama, mnogi od njih maskirani. Sa raznih strana grada, išli su se prema „Ćacilendu”. Mediji su izveštavali da su to kriminalne grupe koje je vlast angažovala za borbu protiv demonstranata. Njihovo marširanje imalo je za cilj i zastrašivanje građana. More je fotografija „čudne” klijentele pristigle u „Ćacilend”, koje su delljene po društvenim mrežama i u nezavisnim medijima. Klijentela izgleda dijametralno drugačije od „studenata koji žele da uče”, a koji su po zvaničnoj režimskoj propagandi formirali šatorsko naselje, sa zahtevom da fakulteti, koji su tog trenutka bili u velikoj većini u blokadi, ponovo počnu da rade. Mnogo više podsećaju na huligane sa fudbalskih tribina i one koje između zgrada prodaju paketiće opioida.

Svih ovih meseci, slične pojavnosti čine „studentski Ćacilend”, kombinovane sa nekim starijim i/ili socijalno ugroženim ljudima koji tu provode dane, navodno podržavajući predsednika Aleksandra Vučića. Tako je 22. oktobra izvesni 70-godišnjak, bivši DB-ovac, uleteo u jedan od šatora i, prema zvaničnoj verziji, ranio vremešnog stanovnika naselja i izazvao veliki požar. Bilo je to istog dana kada je Evropski parlament donosio oštru rezoluciju u Srbiji u kojoj spominje, između ostalog, državno nasilje protiv demonstranata u Srbiji, probleme u vladavini prava, gašenje medijskih sloboda, korupciju, pa čak i divlje naselje ispred Skupštine za koje se sumnja da mu je svrha – „podsticanje nasilja”.

Protivno zakonu, informacije o incidentu nisu u javnost izneli predstavnici nadležnog tužilaštva i MUP-a nego predsednik Vučić, u jednom od svojih bezbrojnih TV-gostovanja, tvrdeći da je u pitanju „teroristički čin”, iza kojeg stoji opozicija.

Na kraju se, prema potezima tužilaštva, priznalo da od „terorističkog čina” nije bilo ništa, već je delo kvalifikovano kao pokušaj ubistva. Međutim, Darko Glišić, ministar za javna ulaganja i prvi operativac Srpske napredne stranke – za one koji ne znaju situaciju u Srbiji, neočekivano – u celu priču uvodi novinare televizije N1. Kaže da je napadač sve ovo uradio kako bi „zadovoljio ovu televiziju”. Spomenuo je novinare ove kuće Danicu Vučenić i Mladena Savatovića, kao i „kriminalca” Dragana Šolaka (Šolak je osnivač i donedavno jedan od glavnih ljudi kompanije United grupa). Prema Glišiću, mediji United grupe predstavljaju „mračnu medijsku kuhinju”, koja je jedan od „kreatora obojene revolucije” i koja je stvorila atmosferu u kojoj je „potpuno normalno ubiti nekog ko drugačije misli”.

Na meti – od osnivanja

Ovaj ispad ministra Glišića, koji, kako se kaže u saopštenju N1, predstavlja „targetiranje novinara“ ove kuće – na žalost nije prva, a sigurno niti poslednja uvreda i direktna ili prikrivena pretnja koje ovoj televiziji i uopšte medijima United grupe, pa i drugim nezavisnim novinarima i medijima, već deceniju i kusur upućuju predstavnici srbijanske vlasti. Napadi i pretnje su po pravilu kombinovani sa dezinformacijama i poluinformacijama. Može se reći da je ova televizija – jedna od retkih koja se ne nalazi pod direktnom kontrolom Vučićeve vlasti – pod rafalnom paljbom režima od samog svog osnivanja. Na to u autorskom tekstu za Vreme podseća Igor Božić, programski direktor N1.

Vraćamo se nakratko u 2014. godinu. Za vreme LGBT-prajda u Beogradu ekipa tek formirane N1 (televizija počela da radi u oktobru 2014. godine) kamerom slučajno beleži incident na beogradskim ulicama, na marginama događaja. Dvojica muškaraca-grubijana pokušavaju da prođu kroz kordon žandarmerije i krenu u pravcu Prajda. Žandarmi im to ne dozvoljavaju, dvojka ih vređa i napada. Nastaje sukob u kojem dvojka, očekivano, gore prolazi. Ispostavilo se da to nije običan snimak nekakvog incidenta već „ekskluziva“: u pitanju su braća danas najuticajnijih predstavnika vlasti, u tom trenutku premijera Aleksandra Vučića i beogradskog gradonačelnika Siniše Malog – Andrej Vučić i Predrag Mali. Kada su shvatili da N1 poseduje snimak incidenta, odnosno bratovog bahaćenja, Vučić i ekipa vrše pritisak na ovu medijsku kuću da se on ne objavi. Redakciju je zvao i direktor BIA-e Aleksandar Đorđević, ali i mnogi drugi. N1 je odlučio, zarad javnog interesa, da emituje snimak i od tog trenutka – dakle, sticajem okolnosti, od samog osnivanja – postaje neprijatelj najmoćnijeg čoveka u zemlji.

Mogla bi se ispisati dvotomna enciklopedija napada, pritisaka, pretnji i uvreda kojima su osnivači, urednici i novinari N1 i United grupe izloženi svih ovih godina. Model je odavno prepoznat: prvo vas prozovu i targetiraju predstavnici vlasti, potom se u akciju uključe mediji bliski režimu, pre svega tabloidi, a onda krenu „spontane“ mrzilačke kampanje po društvenim mrežama, u kojima učestvuju tzv. botovi, ali i „entuzijastični“ građani koji poveruju da ste neprijatelji države i da vas treba „suzbiti“. Potom se, opet „spontano“, pred vašom kućom, blokirajući je, okupljaju nekakvi demonstranti koji vas nazivaju „izdajnicima“ i „stranim plaćenicima“, sve sa transparentima tipa „Ne damo Srbiju“, što se N1 dešavalo.

Razlog za pritiske na nezavisne medije i novinare sasvim je jednostavan. Tako je otkako je sveta i veka: lošim, kleptomanskim i neukim vlastima ne odgovaraju mediji koji izveštavaju u skladu sa kodeksom i pravilima profesije, mediji koji su kontrolori i korektivi političkih i društvenih procesa i koji unose i neke druge boje u ružičasti svet kojeg kreiraju glasila koja se bave režimskom propagandom, a ne novinarstvom. Potonja glasila, opet po pravilu koje funkcioniše u svim autoritarnim zemljama, poseduju nacionalne frekvencije, gotovo neograničen pristup državnim fondovima, ali i novcu prijateljskih privatnih kompanija, kao i brojne druge pogodnosti koje blizak odnos sa izvršnom vlašću donosi.

Sa druge strane, vlast dezavuiše nezavisne medije šaljući poruku građanima da oni ne rade u interesu građana i države, nego naprotiv – u korist stranih i neprijateljskih sila koji ne žele ništa dobro državi. I na sve druge načine im otežavaju rad, uskraćuje im se pristup i državnim i privatnim reklamnim fondovima (ako želite da imate dobar odnos sa vlašću, nećete se reklamirati u nezavisnim medijima), posećuju ih razne inspekcije. O svemu ovome, kada je reč o Srbiji, napisani su tomovi istraživanja.

U konkretnom slučaju, za medije United grupe postojao je još jedan vid pritiska. Kablovskom distributeru SBB-u, koji je funkcionisao unutar te kompanije, na razne načine je opstruiran rad: od problema sa tehničkim uslovima, pa do toga da je državni operater Telekom koristio svoj privilegovan položaj da bi na različite načine ugrožavao rad privatne konkurentske kompanije, o čemu ćemo nešto reći kasnije.

Osim navedenoga, već deceniju predstavnici naprednjačke vlasti odbijaju da daju izjave, intervjue ili gostuju u emisijama nezavisnih medija, uključujući i one u vlasništvu United Medije. Time ostvaruju dvostruki benefit: nisu izloženi neugodnim pitanjima, a ovim postupkom se stvara i javni utisak da su i oni – jednostrani. Ova „finta“ je dala rezultate. Mnogi građani su dugo živeli u uverenju da su nezavisni mediji – zapravo ostrašćeno opozicioni, a da je istina – negde između njih i režimskih. Bar do pre nekoliko godina, kada se režimska propaganda u potpunosti razgolitila.

Kratak istorijat pritisaka

Predak velike kompanije United grupe jeste mala kragujevačka kablovska kompanija KDS, osnovana 2000. godine. Osnivač je biznismen Dragan Šolak, čovek koji se godinama bavi medijima, ali se istovremeno u njima izuzetno retko pojavljuje. Dugo godina je živeo u inostranstvu, gde se bavio novim tehnologijama u oblasti telekomunikacija. Godine 2004. firma menja ime u SBB (Serbian Broadband) i počinje njen ubrzani razvoj. Osniva nova ili kupuje postojeća preduzeća, pre svega na području regiona. Sve firme povezane sa SBB-om 2012. godine se ujedinjuju u United grupu, kojoj je sedište u Luksemburgu. U oktobru 2013. godine deo kompanije je prodat američkom investicionom fondu KKR, koji je vodio general David Petreus, bivši šef CIA-e, a 2014. godine kreće sa regionalnim programom TV N1, koji ima studije u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu. Televizija je regionalni i licencni partner američkog CNN-a.

Vlasti u Srbiji ovaj podatak u tom periodu redovno koriste – od samih početaka N1 se naziva „CIA televizijom“. „CIA televizija sa sedištem u Luksemburgu“, govorio je nekadašnji ministar Nebojša Stefanović, a slične kvalifikacije je u mnogo navrata iznosio i predsednik Vučić. Ovaj vokabular, toliko korišćen devedesetih za vreme Miloševića, seli se u medije bliske režimu, posebno tabloide: može se naći stotine priloga u kojem se N1 naziva istim imenom. Interesantno je da je ovaj narativ opstao i nakon što je KKR prodala svoj udeo u kompaniji britanskom BC Partnersu, 2018. godine.

Paralelno sa tom etiketom, od 2014. godine do danas, vlast u dezavuisanju N1 i drugih medija United grupe koristi izraz „tajkunski mediji“. Prvobitno se ovaj epitet odnosio na Dragana Šolaka i opozicionara Dragana Đilasa, iako potonji nema nikakvog udela u ovoj kompaniji. Đilas se od dolaska naprednjaka na vlast optužuje da je „ukrao 619 miliona evra“ državnog novca, a istovremeno nikada u ovih deceniju i nešto protiv njega zbog toga nije pokrenuta niti jedna istraga. „Precizna“ cifra je inače ponovljena hiljade i hiljade puta, u medijima i političkim govorima predstavnika vlasti. Ta strategija se inače u komunikologiji zove „propagandno usađivanje“: ponavljanjem poruke, tvrdnje ili brojke želi se stvoriti utisak autentičnosti. Đilasovo povezivanje sa N1 ima sa cilj da se ova televizija proglasi opozicionom, kao i da se nalazi pod kontrolom krupnog kapitala koji želi da sruši srpsku vlast, o čemu često govori i sam predsednik Vučić.

U jednom od retkih intervjua Šolak kazuje da nikada sa Đilasom nije imao zajedničke poslove. Tvrdi da je jedina njegova veza sa bivšim beogradskim gradonačelnikom u tome što je 2018. godine kupio kompaniju koju je Dragan Đilas prodao četiri godine ranije trećem licu. U pitanju je kompanija Direct Media.

U kontekstu medija United grupe, Đilas se u poslednje vreme ređe pominje, ali je prezime Šolak poznato svakom srpskom domaćinstvu, iako retko ko zna kako ovaj čovek uopšte izgleda. U režimskim medijima je predstavljen kao „emanacija zla“, koji želi zlo Srbiji. Šolak je idealan neprijatelj naprednjaka pošto živi u inostranstvu i izuzetno je bogat, što otvara prostor za bezbroj teorija zavera. Tako je on u režimskoj propagandi „kriminalac“, „vlasnik fabrike laži“, „zlikovac“ kojeg treba uhapsiti... Gotovo da nema pogrdnog imena kojim propaganda nije nazivala tog čoveka. Preko njega dezavuiše se rad novinara i urednika kompanije United Media. U neprijatelja ga je prvobitno uvrstio Aleksandar Vučić, prozivajući ga često u svojim bezbrojnim govorima. Između ostalog je tvrdio da hoće da kupi dve televizije sa nacionalnom frekvencijom (B92 i Prvu), kako bi sprovodio antidržavnu aktivnost. Na kraju je ove dve televizije kupio naprednjački tajkun.

Inače, obe informativne televizije United grupe, N1 i Nova, emituju se isključivo u kablovskom sistemu, i to samo kod nekih operatera – SBB-a i nekih manjih. Operateri državnog Telekoma su kanale United grupe izbacili iz ponude 2020. godine, evidentno iz političkih razloga. Početkom godine je iz ponude United medije isključio i Orion telekom, iako je N1 imao ugovor sa ovim distributerom do marta 2026. godine. Sasvim je sigurno da je to posledica činjenice da ove dve televizije uvećavaju gledanost i uticaj u kontekstu građanskih protesta koji u Srbiji traju već godinu dana. N1 i Nova su konkurisali da dobiju nacionalnu dozvolu za emitovanje, ali to se nikada nije desilo – i pored pritiska dela javnosti. Inače, jedna nacionalna frekvencija već deceniju zvrji prazna.

Treba istaći da United grupa nema samo dve regionalne televizije koje spominjemo, nego i mnoge druge medije u svom portfoliju, koji deluju u okviru „potkompanije“ United medija. Donedavno je u ovom sistemu delovalo 60 televizijskih stanica, 28 portala, desetak novina i časopisa i pet radio stanica. Kada je reč o zaradi, posebno je bila važna sportska televizija – SportKlub koji je imao više kanala i koji su mogli gledati ljudi u celom regionu. Ova televizija je do 2021. godine imala pravo na prenos utakmica engleske Premijer lige, što se ispostavilo kao izuzetno probitačna stvar. A onda je ova prava kupio državni Telekom, plaćajući za njih basnoslovnih 600 miliona evra. Stručnjaci su tvrdili da je ovako veliki novac potrošen samo zbog toga da se ugrozi poslovanje United grupe, odnosno da bi građani prešli na neki od Telekomovih operatera kako bi mogli da gledaju Liverpool, Arsenal, Manchester United i druge velike engleske klubove. Sam predsednik Vučić je potvrdio da je umešan u ovaj „poslovni potez“.

Valja spomenuti jedan „kuriozitet“, tipičan za Srbiju. Po Zakonu o javnom informisanju i medijima (ZJIM), država Srbija nije imala pravo da osniva medije. To se odnosilo i na kompanije koje su u većinskom državnom vlasništvu. Telekom je godinama protivzakonito posedovao brojne medije. Novi ZJIM, iz 2023. godine, dozvoljava Telekom da osniva medije, čime on postaje glavni, potpuno dominantan i povlašćeni igrač na medijskom tržištu. A Telekom je veoma važan za ovu celu priču.

Rat države protiv medija

Na kraju epopeje o ratu koju država vodi protiv United grupe i njenih medija, ono najvažnije: napadi na novinare njenih medija. Ako prostudirate bazu napada na novinare koju vodi Nezavisno udruženje novinara Srbije od 2008. godine, videćete da se stotine slučajeva odnose pre svega na novinara N1, ali i Nove. Videćete i da se broj napada povećava iz godine u godinu. Radi se o fizičkim napadima, pretnjama ubistvom, ponižavanjima, uvredama. Napadi su učestali posebno u kontekstu građanskih protesta u Srbiji, a posledica su retorike, ali i konkretnih poteza režima.

Nisu samo novinari na udaru, nego i cela redakcija. Tako je 11. jula redakciji N1 dostavljeno anonimno pismo, u kojem se pominje teroristički napad na francuski satirički magazin Charlie Hebdo iz 2015. godine, a u kojem je ubijeno 12 novinara i radnika u medijima. U pismu se N1 optužuje za „širenje propagande“ i vođenje „antisrpske kampanje“, uz sugestiju da bi njeni novinari mogli doživeti istu sudbinu kao oni u „Charlie Hebdou“.

Već nekoliko godina među medijskim stručnjacima u Srbiji kruži i priča da se vode tajni pregovori o prodaji delova United grupe državnim i paradržavnim firmama koje posluju u Srbiji. Navodno, cilj nije profit već ućutkivanje kritičkih glasova. Navodno, Vučićev režim je procenio da uticaj njegovih propagandnih propagandnih glasila slabi, dok uticaj United medija neprestano jača, što pokazuju i istraživanja po kojem građani u N1 i Novu imaju visoko poverenje. Od informativnih medija, United grupa, odnosno United Media, u Srbiji poseduje ne samo N1 i Novu, već i dnevnike Danas i Nova, kao i nedeljnik Radar, kojeg su u okviru kompanije pokrenuli novinari Nina, nakon što su napustili ovaj list zbog, kako su rekli, političkih pritisaka iz vrha režima. Navodno, Vučić nije žalio para za ovu kupovinu, jer bi njome „ubio“ najveće nezavisne medije. Navodno, u sve ovo uključen je i novac iz Mađarske, iz krugova bliskih Viktoru Orbanu.

Mnogima je ovaj „trač“ delovao nerealno. Zašto? Zato što je u pitanju međunarodni biznis koji vredi milijarde evra. Ispostavilo se međutim da se nešto iza brega ipak valja. Vučić je početkom godine izašao sa informacijom da će do novembra biti „rešen problem sa United medijima“ i da će taj mesec biti kritičan za njihove novinare. Praktično, sladostrasno je najavio da će ovi mediji biti stavljeni pod kontrolu.

A onda, u februaru United grupa saopštava da je postignut dogovor o prodaji SBB-a kompaniji e& PPF, vlasniku mobilnog operatera Yettel, koji navodno ima dobre veze sa vrhom države. Cena: 825 miliona evra. Državni Telekom kupuje 100 odsto udela u kompaniji Eon TV International Ltd (holding kompanija NetTV Plus preduzeća), direct-to-home (DTH) poslovanja u okviru EoNSat i Total TV u Srbiji i Severnoj Makedoniji, kao i određena prava, licence i ostalu imovinu SportKlub kanala na Zapadnom Balkanu. Telekom Srbija pristao je da za sve ovo plati 652 miliona evra. Već tada je jasno da ovaj veliki dil može imati uticaj i na medije koje posluju unutar United medija, iako ova kompanije nije bila predmet prodaje.

Prošlog juna Šolak, osnivač United grupe, biva smenjen sa funkcije predsednika Savetodavnog odbora kompanije. Istovremeno je smenjena i Victoriya Boklag, izvršna direktorka grupe. Nakon toga, saznajemo da je Šolak, koji je konstatovao da postoji „ozbiljna kriza upravljanja“ u United grupi, kao manjinski vlasnik kompanije, tuži većinskog, BC partners.

Teško je bilo razgrnuti šta sve ovo zapravo znači, ali su stvari bar donekle postale jasnije kada se u javnosti krajem avgusta pojavio snimak telefonskog razgovora novog generalnog direktora UG Stana Millera i generalnog direktora Telekoma Vladimira Lučića, kojeg su objavili novinarska mreža OCCRP i beogradski portal Krik. Miller je inače kontroverzni biznismen koji je vodio telekomunikacione sisteme u pojedinim istočnim autokratijama i na čelo United grupe postavljen je od strane BC partnersa.

Mnogo je toga neobičnog u ovom razgovoru. Prvo, kako je moguće da su direktori dve telekomunikacione kompanije dozvolili da ih neko snima i kakav je to sistem bezbednosti? Potom, zašto je razgovor bio u toj meri otvoren? Čini se da su stvari o kojima su pričali ipak bile za razgovore u četiri oka, a takvih je razgovora bilo – itekako.

Telekom je na objavu snimka reagovao neistinom. On nije „autentičan“, nazivao ga je „navodnim“, odbacio da se u njemu govorilo o preuzimanju i „pripitomljavanju“ United medija. United grupa je međutim potvrdila autentičnost snimka u kojem se spominje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji – prema rečima sagovornika – nestrpljivo traži smenu direktorke United medije Aleksandre Subotić, koja je, kako se tvrdi, uporno branila uređivačku nezavisnost medija koji funkcionišu u ovom sistemu. Navodi se, ipak, da on nije celovit i da ne prikazuje pravu suštinu razgovora.

U razgovoru, Stan Miller vrlo jasno kaže da ne može brzo da smeni Aleksandru Subotić, što traži Vučić, već da će raditi na tome da oslabi medijski deo kompanije. „Ne mogu danas da otpustim Aleksandru, kao što smo razgovarali, u redu? Moram da učinim tu kompaniju vrlo malom u Srbiji, ako razumeš šta mislim, i da je razdvojim“, čuje se kako Miller govori Lučiću. Jasno je iz razgovora da je „pripitomljavanje“ ili gašenje United medija bio deo šireg dogovora o akviziciji.

Međunarodna dimenzija slučaja

Slučaj dobija međunarodnu dimenziju. Reaguje inicijativa Media Freedom Rapid Response (MFRR), evropski mehanizam za praćenje, prijavu i reagovanje na kršenja medijskih sloboda u državama članicama EU i zemljama kandidatkinjama, koju čini nekoliko vodećih evropskih, ali i globalnih novinarskih i medijskih organizacija. MFRR je izrazio zabrinutost zbog pretnje političkim mešanjem u rad medija u vlasništvu United grupe u Srbiji, „uključujući i glavne nezavisne televizijske informativne kanale N1 i Nova S“. Inače, još u julu, MFRR je već izrazio zabrinutost u pismu upućenom BC Partners povodom nedavne promene rukovodstva u United grupi.

„Ove informacije su posebno zabrinjavajuće u trenutku pojačanog političkog pritiska na nezavisno novinarstvo u Srbiji. Još u aprilu, N1 i Nova S uklonjene su sa satelitskih TV usluga, ostavljajući gledaocima mogućnost da ih prate isključivo putem interneta. N1 je bio najgledaniji TV kanal“, navodi se u saopštenju inicijative i podseća se da predsednik Aleksandar Vučić i njegovi saveznici vode neumorne kampanje blaćenja nezavisnog izveštavanja N1 o protestima studenata koji su izbili nakon urušavanja nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine.

Podseća se da je predsednik Vučić izveštavanje medija United grupe označio kao „čistu terorističku delatnost“. Poziva se srbijanska vlast da obustavi sve oblike neprimerenog uticaja na privatne medijske vlasnike i da poštuje nezavisnost medijskih kuća, te da se uzdrži od vršenja pritiska na uređivačku politiku i odluke putem ličnih veza ili političkih kanala. Slične formulacije nalaze se i u nedavnoj rezoluciji Evropskog parlamenta o Srbiji.

Teško je i pored svega razlučiti kakvi su sve segmenti dogovora koje je United grupa sastavila sa državnim Telekomom i predsednikom Vučićem. U razgovoru se spominje tzv. escrow račun, koji je račun na kojem se deponuju novci kupca, a koji je dostupan korisniku tek kada budu ispunjeni svi uslovi ugovora. Koji su uslovi ugovora, ne znamo, ali znamo da se on strogo čuva od javnosti.

Ključno je, međutim, pitanje šta će se desiti sa nezavisnim medijima u Srbiji. Ukoliko se United mediji ugase, oslabe ili „pripitome“, nezavisna medijska scena će biti, malo je reći, desetkovana. Inače, United media je pre nekoliko godina želela da pokupuje i neke nezavisne lokalne portale u zemlji i sva sreća je što u tome nije uspela, jer bi vlast jednim udarcem pobila sve nepoćudne muve u državi.

Izgleda da se, i pored međunarodne blamaže, escrow plan nastavlja sprovoditi i da to neminovno vodi u promenu uređivačke politike United medija. Možda je objavljivanje snimka samo usporilo proces. Nakon što je, kao novi direktor United grupe u Beogradu u prostorije kompanije upao kao hajduk, sve sa advokatima koji zastupaju državni Telekom, čovek od velikog Vučićevog poverenja Jovica Tintor nedavno je izabran i za šefa u firmama United Media Production Serbia, United Cloud Serbia i Direct Media Serbia. Zajedno sa inostranim menadžerima Timothyjem Lincolnom Penningtonom i Guibertom Marie C. Schroyenom. Na ova postavljenja reagovao je Dragan Šolak, tvrdeći da su ona u skladu sa dogovorom koji je BC Partners postigao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Direktor vesti na Novoj Slobodan Georgijev komentarisao je postavljenja. Rekao je da su mediji i novinari sada u rukama novih gospodara i da Vučić ne odustaje od namere da uništi United medije.

Oba scenarija koju predviđaju medijski stručnjaci jesu pesimistična. Jedan je da će se lagano ostvarivati ono što je Miller najavio u snimljenom razgovoru. Ovi mediji će se lagano gušiti i slabiti, tako što će im se budžeti značajno smanjivati. Paralelno sa tim će ići „šminkanje“ uređivačke politike – lagano, onako kako se žaba davi u hladnoj vodi koja se postepeno podgreva.

Drugi scenario je možda manje verovatan, a to je blitzkrieg – smena programskih direktora i urednika preko noći. No, ni njega ne treba potpuno odbaciti, pošto se Vučiću žuri. Zna da može ostati na vlasti, odnosno eventualno pobediti na sledećim izborima jedino ako u zemlji bude vladao potpuni medijski mrak. Kakav god razvoj događaja bio, jasno je da će veliki broj novinara, i to onih najboljih, ostati bez posla. Najveći deo njih neće pristati da radi u medijima koji se uređuju u Predsedništvu države.

Tražili od kompanije da 'otkupe slobodu'

U trenutku dok nastaje ovaj tekst, pristigla je vest da su informativni mediji u Srbiji koji posluju u okviru United Grupe – odnosno njihovi direktori, urednici i novinari – tražili od kompanije da „otkupe slobodu“, odnosno da otkupe ova glasila, uz finansijsku podršku kredibilnih eksternih investitora. Radi se o N1 (televizija i portal), Novoj (televizija, portal i dnevne novine), dnevniku Danas i nedeljniku Radar. Ovu vest svakako treba čitati kao dodatni pritisak na multinacionalnu kompaniju da odustane od ideje, o kojoj je bilo reči u „presretnutom razgovoru“, da ugasi ili „spusti na zemlju“, odnosno smanji kapacitete ovih medija.

Naravno, ne samo na taj način. Prisetimo se – eksperti su, za vreme privatizacije medija u Srbiji polovinom prošle decenije, promovisali ideju da zaposleni u njima otkupe svoja glasila. Verovalo se da je to najbolje rešenje – i kada je reč o medijskim slobodama, i kada je reč o medijskom profesionalizmu. Na žalost, desilo se da oni za to nisu bili preterano zainteresovani, pa su ovi nekada državni mediji dospeli u ruke tajkuna povezanih sa strankama na vlasti. Možda će sada, na ovaj neobičan način, ova ideja biti bar donekle ostvarena.

Pouka koja se može izvući je sledeća: multinacionalne kompanije omogućavaju finansijsku stabilnost medija koje poseduju, ali nisu garant, bar ne dovoljan, da ih u jednom trenutku, zarad nekog većeg profita, neće žrtvovati.

Ako se kompanija odluči da pogasi medije, bar informativne, zato što su – je li – preskupi, onda će i u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori veliki broj novinara ostati bez posla. Ako ovome dodamo nedavno gašenje Al Jazeere Balkans i ukidanje USAID-a, koji je u nekim zemljama ulagao mnogo novca u nezavisne medije, možda će ova godina ili ove dve godine biti upamćene kao period u kojem je izvršen najsnažniji udarac na novinarstvo na Balkanu u njegovoj istoriji.

S obzirom da je United grupa regionalni fenomen, sve ovo može imati i šire reperkusije. Ko zna kakav je dogovor, možda će Vučić početi da uređuje i medije United grupe u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini te Crnoj Gori. O tome svakako treba voditi računa.

___