28. septembar je Međunarodni dan prava javnosti da zna (Right to Know Day) i obeležava se sa ciljem da se promoviše pravo na slobodan pristup informacijama kao jedno od osnovnih ljudskih prava, inspirišu građani da koriste svoje pravo i podstaknu organi javne vlasti na (bolju) transparentnost u radu.

 

Prikazujući proslavu Dana prava javnosti da zna, težnja autora je da podstakne čitaoca da do sledećeg 28. septembra podnese barem jedan zahtev za pristup informaciji koja ga interesuje iz bilo kog razloga.

 

28. septembar obeležava se kao Dan prava javnosti da zna od 2003.godine, a epitet međunarodni s pravom je stekao s obzirom na to da se obeležava u sve većem broju zemalja širom sveta.

 

Ova, 2009.godina, je od posebnog značaja za pravo na pristup informacijama zbog nekoliko razloga.

 

Prvo, pravo na pristup informacijama je prvi put kao takvo priznato od strane Evropskog suda za ljudska prava i to u dva slučaja (Mađarska unija za građanske slobode protiv Mađarske u aprilu i Kenedi protiv Mađarske u maju 2009.g.).

 

U prvom slučaju Mađarska je prekršila pravo na slobodan pristup informacijama jer nije omogućila uvid u dokumente koji su se ticali inicijative ocene ustavnosti nekih zakonskih odredbi, dok se u drugom slučaju mađarske vlasti nisu povinovale odlukama suda da dozvole pristup dokumentima za potrebe istorijskog istraživanja čija je tajnost bila ukinuta.

 

Od suštinskog značaja je da je pravo na pristup informacijama u oba slučaja priznato kao zaštićeno u okviru člana 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima kojim se garantuje sloboda izražavanja.

 

Ranije, ovo pravo nije postojalo samostalno, već samo ukoliko je bilo preduslov za ostvarivanje nekog drugog prava zaštićenog Konvencijom, kao na primer prava na privatnost.

 

Zagovornici slododnog pristupa informacijama dugo su insistirali na tome da sloboda izražavanja podrazumeva i slobodu pristupa informacijama, da je ograničena ukoliko nema pristupa informacijama na osnovu kojih neko može da slobodno formira i izrazi mišljenje.

 

Drugo, ove godine je usvojen prvi međunarodni pravni dokument koji se direktno i isključivo tiče prava na slobodan pristup informacijama. 18. juna 2009.,  u Tromsu, u Norveškoj, ministri pravde zemalja članica Saveta Evrope usvojili su Konvenciju o pristupu službenim dokumentima.

 

Istina, Konvencija o dostupnosti informacijama, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine, poznatija kao Arhuska konvencija, reguliše pristup informacijama, međutim samo u oblasti životne sredine.

 

Iako Konvencija nije u potpunosti usaglašena sa visoko postavljenim standardima zaštite prava na pristup informacijama u nacionalnim zakonodavstvima pojedinih zemalja članica, svakako je trenutno najznačajni dokument u toj oblasti.

„Istorija“

 

28. septembar je neformalni međunarodni dan prava javnosti da zna. Taj datum se ne nalazi na listi zvanično priznatih datuma od strane Ujedinjenih nacija, niti je datum kada su državnici na nekom zvaničnom događaju potpisali međudržavni dokument koji se tiče prava na pristup informacijama.

Taj datum proglasili su baš 28. septembra 2002. godine zagovornici prava na slobodan pristup informacijama, tada gotovo isključivo predstavnici civilnog društva, na konferenciji u Sofiji, u Bugarskoj, posvećenoj ovom pravu.

 

Takođe, Svetska banka u nameri da usvoji novu politiku pristupa informacijama i transparentnosti organizovala je tokom cele godine konsultacije sa civilnim društvom i stručnjacima u oblasti pristupa informacijama.

 

Ova inicijativa, iako i dalje u postupku usvajanja, govori u prilog tome da se pravo na slobodan pristup informacijama ne odnosi samo na državne organe, već da izlazi iz okvira teritorijalnih granica.

 

Dan prava javnosti da zna obeležiće se u velikom broju zemalja. Puno je interesatnih primera manifestacija i teško je odabrati samo nekoliko. Postoje organizacije na čijim sajtovima se nalaze informacije o ovim događajima, ali ponekad ljudski ili finansijski resursi manjkaju da bi se prikupili podaci o baš svim događajima širom sveta.

 

Ove godine, Međunarodna konferencija poverenika za informacije se po prvi put održava upravo 28. septembra u Oslu, u Norveškoj (http://www.icic2009.no/). Ovo je šesta godina kako se poverenici i ombudsmani raznih zemalja sastaju sa predstavnicima civilnog društva. Tom prilikom razmatraju se pitanja od značaja za sve zemlje i razmenjuju iskustva u cilju podizanja standarda slobode informacija i transparentnosti u radu državnih organa.

 

Na internetu je čak pokrenuta i inicijativa izbora pesme za Nedelju prava javnosti da zna i svako je mogao do 25. septembra da predloži pesmu koja je po njegovom/njenom mišljenju najprikladnija kao „himna". Na listi predloga nalazi se i Madonnina pesma „Frozen“. Refren „...if I could melt your heart...we'd never be apart... give yourself to me... you hold the key” možda je metaforički shvaćen kao obraćanje jednog građanina državi, jer isti ključ bi trebalo da imaju i građani i njihova država.

 

U nekim zemljama nevladine organizacije u saradnji sa medijima organizuju predstavljanje izveštaja o stanju poštovanja prava na slobodan pristup informacijama. U drugima ove manifestacije organizuju sami državni organi, najčešće poverenici za informacije ili ombudsmani kao zaštitnici svih, pa i ovog ljudskog prava.

 

Organizatori u pojedinim zemljama dodeljuju priznanja onim državnim organima koji mogu da služe kao primer drugima za dobru praksu i poštovanje prava građana. Ima i onih koji dodeljuju i „nagrade“ poput „zlatne maline“- državnim organima koji nažalost još uvek nisu u potpunosti shvatili svoju ulogu, a to je da su prvenstveno servis građanima.

 

Na primer, članice Regionalne alijanse za slobodu informacija predstaviće izveštaj o stanju prava na slobodan pristup informacijama u zemljama Latinske Amerike. Građani od Meksika, Hondurasa, preko Dominikanske Republike i Venecuele, do Čilea i Argentine imaće prilike da saznaju kako se (ne)poštuje ovo pravo u njihovoj zemlji, uporede sa situacijom svojih suseda i možda unaprede postojeće stanje.

 

Na sličan način ovaj dan se obeležava u Makedoniji. Nevladina organizacija Pro Media predstaviće izveštaj o praćenju primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama. Takođe, Komisija za zaštitu prava na pristup informacijama organizovaće konferenciju na kojoj će učesnici govoriti o problemima u praksi i unapređenju zaštite prava.

 

U Kanadi Dan prava javnosti da zna obeležava se u okviru Nedelje prava javnosti da zna od 28. septembra do 2. oktobra. Različite manifestacije se održavaju širom zemlje tokom sedam dana u organizaciji i kanadskog Poverenika za informacije.

 

U Srbiji, u organizaciji Poverenika za informacije, Misije OEBS-a i civilnog društva, ovaj dan se svečano obeležava dodelom priznanja organima javnih vlasti u različitim kategorijama. Organu koji se najviše istakao u afirmisanju prava na pristup informacijama daje se na čuvanje do sledećeg 28. septembra statueta teška nekoliko kilograma kao simbol da ono što je dobro zahteva naporan rad. Učesnicima i svim zainteresovanima dele se majice i leci na kojima je najvažniji član Zakona o slobodnom pristupu informacijama i karikatura koja ilustruje lošu praksu državnih organa u komunikaciji sa građanima.

 

Možda je najinteresantnija proslava 28. septembra u Bugarskoj, zemlji u kojoj je sve i počelo. Organizacija Program pristupa informacijama ne samo što predstavlja priručnik za građane o tome kako da dobiju informacije od državnih organa, već prikazuje i dokumentarni film o pravu na pristup informacijama i istoriji manifestacija u Bugarskoj, i dodeljuje nagrade u nekoliko kategorija. Nagrada „Zlatni ključ“ dodeljuje se za najbolje državne organe, za najbolji novinarski članak ili prilog o slobodnom pristupu informacijama, najaktivniju nevladinu organizaciju, ali i za građanina pojedinca koji je najviše koristio pravo na pristup informacijama. Takođe, postoje dve negativne nagrade – „zlatni katanac“ za najzatvoreniju instituciju i „zamršeni ključ“ za najapsurdniji i nejsmešniji odgovor na zahtev za pristup informacijama. Imajući u vidu popularnost 28. septembra u Bugarskoj, teško je zamisliti „srećnog“ dobitnika ovih negativnih nagrada.

 

Iako se način na koji se obeležava ovaj dan razlikuje od zemlje do zemlje, cilj je gotovo uvek isti – podizanje svesti javnosti o pravu na slobodan pristup informacijama i podsticanje državnih organa na što veću transparentnost i odgovornost prema građanima zbog čijih interesa postoje, ili pak usvajanje ili izmene zakona kojima se (bolje) reguliše ostvarivanje ovog prava.

 

Suština obeležavanja Dana prava javnosti da zna svakog 28. septembra jeste prevashodno da se afirmiše pravo na slobodan pristup informacijama svih građana i istakne obaveza države da to pravo poštuje.

 

Svaka proslava ovog Dana uspela je ukoliko je ohrabrila građanina da zatraži informaciju koja ga interesuje od nekog organa bez obzira na to iz kojeg razloga je traži - bilo da je to neki lični razlog ili radoznalost, bez koje sloboda zapravo ne postoji.

 

Pravo na slobodan pristup informacijama nema nikakav značaj ukoliko nema nikog da to pravo koristi i iskoristi. Koristeći ovo pravo dobijamo informacije koje su nam potrebne da formiramo mišljenje koje ćemo na neki način izraziti.

 

Istovremeno, učestvujemo u donošenju odluka ili barem šaljemo poruku da smo zainteresovani da učestvujemo i da „državne poslove“ vidimo i kao svoje.

 

Takođe, podsećamo državne organe na to da postoje zarad nas i da smo mi ti koji ih kontrolišemo, a za uzvrat oni rade odgovornije, pa samim tim i bolje.