Tehnologija i društveni mediji prenose odnos moći sa izdavača i emitera na konzumente.

 

Publika, osnažena alatima koji joj omogućavaju da bira, stvara, obogaćuje i deli, je novi super-korisnik koji predstavlja alternativu informacijskim odredištima.

 

Da bi opstale, medijske organizacije moraju da stvore jasne uređivačke formule i da prigrle ponašanje publike koje se stalno menja.

 

 

Neki su se dobro prilagodili novoj ulozi, drugi se bore da to učine.

 

Medijske organizacije moraju da iskoriste snagu društvenih medija za prikupljanje i širenje vesti, i da stvore fabrike činjenica da bi isporučile sadržaj na svaki uređaj kojem se njihova publika okreće u potrazi za informacijama.

 

U tom procesu mogle bi da oslobode neke resurse kako bi se usredsredile na proizvodnju kvalitetnog, originalnog novinarstva. Ako to ne urade, mogle bi da snose loše posledice.

 

 

•    Tehnologija je osnažila publiku toliko da nju sada čine korisnici, a ne više konzumenti.

•    Sada imaju izbor i okreću se vršnjačkim grupama i mrežama od poverenja za preporuke.

•    Sadržaj treba da bude dostupan u formatu koji publika traži. U suprotnom, ima manje izgleda da bude korišćen.

•    Emiteri i izdavači više ne kontrolišu proces, kontroliše ga publika.

 

 

•    Kada se izdavaštvo i emitovanje ticalo samo štampe, televizije i radija, mi, izdavači i emiteri, bili smo super-korisnici.

•    Sada su tehnologija i alati društvenih medija napravili super-korisnika od publike.

•    Publika prerađuje sadržaj, unapređuje ga, čini ga relevantnijim za deljenje unutar grupa sa sličnim interesovanjima.

•    Mi moramo da pratimo i mapiramo promene u ponašanju publike da bismo ostali relevantni.

 

 

•    Moramo da budemo prisutni na bilo kojem uređaju kojem će se korisnik okrenuti u potrazi za informacijama.

•    Ako propuštamo neku platformu, propuštamo i tu publiku.

•    Treba da razvijemo proces rada i tehničke procese koji nam omogućavaju da obogatimo proizvodnju na onim platformama koje imaju najveći uticaj.

•    To znači da moramo da odbacimo mentalitet tradicionalnog medija i da premestimo resurse tako da izađemo u susret potražnji.

 

 

•    Tehnološki napredak i promene u ponašanju korisnika imaju oslobađajući efekat na novinarstvo.

•    To znači da možemo da se vratimo onome što najbolje radimo, što je stvaranje jedinstvenog sadržaja sa uređivačke strane, onoga što nas odvaja od drugih.

•    Jedan od načina da se ovo uradi je stvaranje fabrike činjenica koje se isporučuju na više platformi.

 

 

Novinarstvo se tiče otkrivanja činjenica i njihovog isporučivanja publici. Tokom tog procesa proveravamo, potvrđujemo, atribuiramo, pravimo prioritete i dodajemo vrednost tim činjenicama. Onda ih predstavljamo. Radi se o prilično jednostavnoj logici proizvodne linije; prikupi materijal, obradi ga i onda ga isporuči kupcu.

 

Na mnoge načine je sličan većini proizvodnih linija. Medijske organizacije su suštinski fabrike činjenica; svaka nastoji da dođe do proizvodne formule i kvaliteta proizvoda koji najbolje odgovara potrebama njene ciljne publike. Tokom tog procesa nastoje da ustanove ono što ih čini jedinstvenim, što će im osigurati održivost na tržištu.

 

 

Pre interneta i svega digitalnog – kada smo imali samo izdavanje novina i emitovanje – modeli su bili prilično jednostavni. Mi, mediji, objavljivali smo i emitovali prema publici.

 

Radili smo istraživanja tržišta, i stvarali proizvode za koje smo mislili da će se prodavati, ali nije bilo angažmana publike – ukoliko ne računate pažljivo odabrana pisma urednicima i temeljno producirane talk šou-ove.

 

 

Postepeno smo dopustili publici da bude deo procesa, ali samo pod našim uslovima.

 

Objavili bismo pisma uredniku, pozvali ljude da učestvuju u živim TV i radijskim programima i ohrabrivali smo ih da postavljaju komentare na našim online forumima.

 

Ali bismo mi odabrali teme za diskusiju i objavili bismo samo one komentare koji su odgovarali našoj uređivačkoj politici.

 

 

 

Digitalni i online mediji su promenili sve to na tri glavna načina:

 

1: čini se da se više medija nadmeće za pažnju publike

2: proizvedeno je više uređaja preko kojih publika može da konzumira vesti i druge informacije

3: dostupno je više mogućnosti da publika stupi u interakciju s vestima i sa onima koji ih proizvode

4: publika se okrenula preporukama grupa koje su joj slične i kojima veruje

5: čitatelji i gledatelji su osnaženi besplatnim alatima toliko da mogu da postanu sopstveni medijski brendovi.

 

 

Ono što medijske organizacije nisu u prvo vreme shvatile – a to je razumljivo jer su se stvari tako brzo menjale – je da vesti moraju da budu isporučene publici na bilo kojoj platformi kojoj se ova okrene, a ne samo na glavnoj tradicionalnoj platformi – bilo da je to štampa ili emitovanje.

 

Industrija je činila šta je mogla da bi odgovorila dok su se pojavljivali novi uređaji/platforme koji su odvlačili pažnju publike.

 

Da bi išli u korak s promenama, izdavači i emitari su pravili web sajtove i mobilne i digitalne verzije svog sadržaja.

 

Većina toga je u prvo vreme bila copy-paste verzija glavnog proizvoda, nekada proizvedena van glavne redakcije, u nekim slučajevima od strane drugog tima koji je radio daleko od glavne redakcije.

 

Bio je to hrabar potez, iako prožet problemima, od kojih su se mnogi svodili na nedostatak uređivačke strategije.

 

Medijske organizacije su brzo razmišljale, pa rezultati nisu uvek bili lepi ili efikasni.

 

 

Bio sam jedan od urednika koji je 1997. godine zamoljen da organizuje i lansira BBC News Online. Da bismo napravili ovaj sajt, trebalo je da napravimo novu redakciju, uposlimo novo osoblje i da se borimo da dobijemo bilo kakav sadržaj od naših kolega emitera. Doživljavali su nas kao siromašnog rođaka i kao još jednu smetnju povrh mnogih drugih; neki su nas videli i kao čistu konkurenciju.

 

Emiteri su bili na prvom spratu BBC televizijskog centra u Londonu, a mi smo bili na sedmom. Čuvali su svoj sadržaj da bi zaštitili svoju programsku šemu, dok smo mi hteli da objavljujemo vesti dok su se događale i da ih ažuriramo danju i noću, 24 sata dnevno.

 

Dve godine kasnije angažovan sam da budem jedan od urednika kada se pokretao sajt CNN-a za Evropu, Srednji Istok i Afriku. Bila je to prva međunarodna verzija CNN-a na engleskom proizvedena van Amerike.

 

Isprva je plan bio da ćemo izgraditi sopstvenu redakciju i stvoriti novi globalni sajt sa fokusom na gore pomenute regione. Zbog prostornih ograničenja, morali smo da zauzmemo prostor na spratu gde nisu bile naše kolege emiteri, ali što se tiče saradnje na vestima, stav nije mogao biti drugačiji. Sav svoj trud uložili smo u konvergenciju. Delili smo uredničke sastanke, planove, osoblje i tehničke resurse.

 

Zahvaljujući tome, mogao sam da uvedem sistem za objavljivanje sadržaja pod nazivom MPA (multiplatform authoring) gde je sadžaj koji je jednom stvorio jedan novinar mogao u trenutku da ode više platformi koje su sve donosile prihod. U jednom periodu smo opsluživali 10 takvih platformi pritiskom na dugme ‘save’ (‘sačuvaj’).

 

Nekoliko godina kasnije, kada sam bio konsultant za uređivanje i strategiju za pokretanje sajta Al Jazeere na engleskom (Al Jazeera English), radili smo sa jednom konvergiranom redakcijom zasnovanom oko centralizovanog superdeska za upravljanje i kontrolu gde su se donosile sve važne odluke. Neverovatno je koliko se toga promenilo za tako malo vremena.

 

 

Poslednjih 10 godina savetujem redakcije i štampanih i elektronskih medija širom sveta na polju stvaranja integrisanih redakcija, pri čemu osnivamo konvergirane redakcije u Africi, na Bliskom Istoku, na Kavkazu i u Aziji.

 

Stvari se izuzetno brzo menjaju. Velike promene donosi i porast mobilnih uređaja i opadanje korišćenja takozvanih tradicionalnih mainstream medija.

 

Takođe izgleda očigledno da su medijske kuće izvan visoko razvijene Zapadne medijske scene često daleko agilnije i sposobnije da se prilagode i evoluiraju bez sve te samo-refleksije, oklevanja i otpora koji se dešavaju tamo gde su procesi rada duboko ukorenjeni u tradicionalnim medijijma, a s njima i pripadajuće uloge i odgovornosti, moć i uticaj.

 

Uveo sam integrisane redakcije u Tbilisiju, Hanoi-u i Harareu jednostavno tako što sam premesstio par stolica i stolova i uspostavio centralni superdesk.

 

Ponekad je potrebno srušiti neki od pregradnih zidova i stvoriti prostor gde svi mogu da dišu isti informacijski vazduh i čuju iste pozive u vezi s vestima.

 

U svim slučajevima bilo je važno pomoći medijskim menadžerima i novinarima da razumeju da ako dele informacije i rade zajedno mogu da stvore dinamičniji, uzbudljiviji i proizvod usredsređen na korisnika nego ako se svako bori za sebe u svom ćošku.

 

Naravno, pomaže kada imate potpunu podršku sa najvišeg nivoa i kada oni koji imaju moć odlučivanja shvate da je konvergencija biznis bez kojeg se ne može, da je od suštinske važnosti, umesto da je još jedan način da se gubi vreme i skreće pažnja sa bitnih stvari.

 

 

Došlo je vreme kada izdavači treba da zaborave da su izdavači i emiteri treba da zaborave da su emiteri.

 

Mi koji smo u poslu proizvodnje vesti moramo da budemo sigurni da isporučujemo sadržaj na bilo koju platformu kojoj se okreće publika u potrazi za informacijama.

 

Ako na nekoj platformi nismo prisutni, gubimo priliku i verovatno imamo odliv publike. Kada se to jednom desi izgubili smo bitku.

 

Ako su nam prioriteti u produkciji, procesi rada, uloge i odgovornosti i resursi svi usredsređeni na samo jednu platformu, ne samo da ograničavamo rast naše medijske kuće, već gubimo i publiku i prihode.

 

A ako isporučujemo sadržaj na novoj platformi, moramo da se postaramo da taj sadržaj obogatimo odgovarajućom dodatnom vrednošću da bi naša ponuda bila najbolja.

 

Tražimo od publike da nam da svoje vreme – svoj dragoceni resurs – a publika će se vratiti samo ako je to iskustvo najbolje za koje zna za vreme koje ima na raspolaganju na uređaju koji koristi.

 

Kako odgovaramo na te digitalne zahteve imaće odlučujuću ulogu u tome da li ćemo opstati kao medijski biznis. Dobra vest je da se to može uraditi, radi se, i nije teško kako zvuči.

---------------------------------------------------------------------------------------------