Teorijski, autorizacija je potvrda autentičnosti izjave ili razgovora namenjenog objavljivanju. U praksi, ona više služi političarima i drugim zvaničnicima kao mehanizam zloupotrebe i kontrole medija i nije u funkciji preciznijeg iskazivanja stava.

Umesto donatora koji su razvijali nezavisnost i slobodu, u Srbiji su se pojavili donatori koji razvijaju pripadnost određenom tajkunskom bloku ili mafijaškoj strukturi, koji umesto da nepristrasno izveštavaju - proizvode laži za naručioca. Rešenja može biti u tome da preostali strani donatori pomažu projekte za koje je jasno da ne mogu doneti komercijalnu dobit medijima, a programi sa tim sadržajima moraju biti permanentno dostupni građanima.

Političari nastoje stalno da ograniče novinarsku slobodu i nezavisnost. Novinari nemaju dovoljno mehanizama za proveru činjenica koje im plasiraju političari. Mediji su postali zarobljenici nove medijske buržoazije koja teži političkoj moći.

Zakon o radiodifuziji koji treba da unese red u ponašanje radio i TV emitera i obezbedi nezavisnost nacionalnih televizija u Srbiji je donet pre dve godine, ali se ne primenjuje.