NUNS je jedno od najmoćnijih „oružja“ kojima novinar može da se zaštiti. U borbi za novinare, nezavisno novinarstvo i profesionalizam, NUNS ulaže svoj ugled i pokreće akcije u koje su uključeni predstavnici međunarodnih vladinih i nevladinih organizacija.

Da nije bilo «neimenovanih izvora», sve okolnosti pogibije dva gardista u Beogradu ostale bi potpuno skrivene od javnosti. Analiza korišćenja tih izvora u medijima pokazala je, na žalost, da su oni postali nekažnjivo polje zaštite za podmetanje spekulacija i namerno proturanje dezinformacija.

Kodeks novinara po kome on mora da štiti svoj izvor da bi ga sačuvao od kazne ili da ne bi ugrozio njegovo položaj, formalizovan je u nacionalnim zakonodavstvima u regionu. Time je omogućena sloboda informisanja, ali su otvorena vrata i zloupotrebama.

Prirodna nesklonost novinara matematici čini da mnoge namerne i nenamerne nelogičnosti promaknu medijima neopaženo. Odbojnost prema računskim radnjama ne oslobađa nas odgovornosti prema čitaocima – količinski izražene vesti moraju biti detaljno analizirane. Evo nekoliko opštih principa koji bi morali biti od pomoći.

Svaka vest treba da ima pouzdan izvor, jer joj to daje neophodni kredibilitet. Vesti iz nedovoljno pouzdanih izvora proveravaju se iz najmanje još jednog nezavisnog izvora. Posebne provere su neophodne kada se emitutuju informacije sa politički osetljivih područja.

Prvo utvrdite ko su sve vaši čitaoci. Pokušajte posmatrati temu iz njihovog ugla. Budite im od koristi. Pišite njihovim jezikom. Prevedite brojke na shvatljiv jezik. Pronađite raznovrsne primjere i stavite ih u kontekst. Zainteresujte ih različitim elementima pisanja.

Sportsko novinarstvo se razvilo u tri pravca: preuveličavanje sposobnosti „naših“, potcenjivanje protivnika i raspaljivanje navijačkih strasti. Ni Olimpijada u Atini nije bila dovoljno inspirativna da se sa navijanja (propagande) pređe na opisivanje (novinarstvo).

Dramaturgija radijske vesti počiva na ređanju činjenica koje imaju odgovor za slušaoca koji vam s namerom “dolazi na talas”, ali su dovoljno informativne i za “slušaoca opšte prakse”.

Slag (eng. slug) je posebna vrsta  nadnaslova koji se koristi  u agencijskim vestima.  Sadrži tri ključne reči koje upućuju korisnike na geografsku odrednicu, rubriku i događaj.  Naslov mora da bude u saglasnosti sa slagom.