Samo dve godine nakon što je srpski parlament usvojio Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog interesa, eksperiment nevladine omladinske organizacije pokazao je da je zakon u praksi gotovo neupotrebljiv. Srpska Bezbednosno informativna agencija, na primer, oglušuje se čak i o odluku Vrhovnog suda Srbije i već osam meseci krši zakone i ne dostavlja podnosiocu zahteva običan statistički podatak.

Juni 2006.

Inicijativa mladih za ljudska prava uputila je oktobra prošle godine zahtev Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije i BIA-i o broju prisluškivanih osoba tokom 2005. godine, kao i o broju krivičnih postupaka koji su pokrenuti na osnovu zahteva za prisluškivanje. Prema rečima koordinatora ove organizacije Miroslava Jankovića, iz MUP Srbije nije stigao nikakav odgovor, dok je iz BIA stigao odgovor da je ta informacija "službena tajna".

- Uputili smo žalbu povereniku za informacije od javnog značaja Rodoljubu Šabiću i poverenik je doneo rešenje na osnovu kojeg su i MUP i BIA dužni da nam dostave traženu informaciju. Međutim, pošto ni MUP ni BIA ni tada nisu dostavili svoje odgovore, mi smo protiv MUP Srbije pokrenuli prekršajni postupak, dok je BIA kao odgovor na Šabićevu odluku podnela žalbu Vrhovnom sudu Srbije, sa zahtevom da poništi njegovo rešenje - kaže Janković.

Što se tiče posebnog zahteva upućenog MUP Srbije, Poverenik Šabić je 16. januara 2006. godine doneo rešenje kojim se nalaže MUP Srbije da dostavi tražene informacije, međutim MUP ni do danas nije dostavio svoj odgovor. Takođe, na odgovor BIA da ti podaci "predstavljaju državnu tajnu", poverenik je 22. decembra prošle godine, po osnovu žalbe podnosioca zahteva, doneo rešenje kojim se nalaže BIA da tražene informacije dostavi Inicijativi mladih. U obrazloženju rešenja se ističe da, iako su ovi podaci proglašeni državnom tajnom, "ne postoji pretežniji interes nad interesom javnosti za pristup informacijama".

U tužbi BIA Vrhovnom sudu navedeno je i "da je Poverenik pogrešno protumačio Zakon i da proglašenje nekog dokumenta državnom tajnom automatski vodi i pravu da se javnosti uskrati pristup informacijama sadržanim u tom dokumentu".

Vrhovni sud Srbije je iz nepoznatih razloga odugovlačio sa svojom odlukom do 24. maja, kada je, ipak, tužba BIA odbačena. U obrazloženju sudske odluke kaže se da se informacija koju je tražila "Incijativa mladih za ljudska prava" u vezi sa brojem prisluškivanih građana Srbije u protekloj godini ne može smatrati državnom tajnom. Prema toj presudi, BIA je imala rok od tri dana od dana presude da dostavi tražene informacje Inicijativi mladih. Iz BIA na adresu Inicijative u roku koji je odredio Vrhovni sud nije stigao nikakav odgovor, kao ni do dana pisanja ovog teksta.

U kratkoj istoriji sprovođenja Zakona o slobodnom pristupu informacijama u Srbiji ovo je prvi zabeleženi slučaj u kojem je pitanje zahteva tražioca određene informacije dospelo pred Vrhovni sud. Na žalost, tekst postojećeg Zakona ne propisuje na koji način tražilac i davalac informacija treba da postupaju u ovakvim situacijama, osim kratkog, uopštenog člana 28. koji, nakon rečenice: „Rešenja i zaključci Poverenika obavezujući su,“ kaže da: "Izvršenje rešenja i zaključaka poverenika, u slučaju potrebe, obezbeđuje Vlada Republike Srbije“.

Na vladinoj adresi, međutim, agonija se nastavlja. U kancelariji Poverenika saznali smo da je u Vladi Srbije nadležnost po ovom pitanju poverena Generalnom sekretarijatu Vlade, na čijem je čelu funkcioner DSS Dejan Mihajlov. Do Mihajlova je bilo nemoguće doći oficijelnim putem, ali je Zorica Nikodijević, osoba iz Sekretarijata odgovorna za uspostavljanje mehanizma za postupak u slučaju oglušenja o rešenja Poverenika, rekla da Vlada Srbije još uvek nije organizovala službu za primenu Zakona, iako je od njegovog donošenja prošlo dve godine.

Na pitanje zbog čega se toliko čeka sa formiranjem ove službe, Zorica Nikodijević odgovara:

- Šta ja znam, valjda nismo očekivali da se neće poštovati rešenja poverenika, ali praksa nas je, po svemu sudeći, demantovala. Ubrzo treba očekivati da će privremenu nadležnost za rešavanje ovog pitanja dobiti administrativni odbor Vlade Srbije, do formiranja posebne službe za ovu svrhu. Ne mogu tačno da vam kažem kada će se to dogoditi, ali sigurno vrlo skoro. Moja obaveza u ovom trenutku je da samo primam zahteve građana kojima određene državne službe nisu odgovorile na njihova pitanja. I uopšte nije reč o alarmantno velikom broju tih zahteva, kao što se možda čini, niti je time zbog svega toga na bilo koji način ugrožena primena zakona - tvrdi Zorica Nikodijević.

Ako vlada konačno oformi ovu službu i odluči da postupi po zakonu, sve što će se desiti odgovornima u BIA biće da će lice zaduženo za obezbeđivanje ovih informacija biti prekršajno kažnjeno kaznom u iznosu od 5.000 do 55.000 dinara (od oko 57 do 570 EUR), s tim što će kazna svakim neizvršenjem i ponavljanjem postupka biti sve veća, ali, kao što je očigledno, nikad veća od 55.000 dinara.

Prošlo je već osam meseci od prvobitnog podnošenja zahteva za informacijama. I drugi mediji su imali loša iskustva sa BIA i MUP Srbije, ali ni jedan od tih slučajeva nije stigao do Vrhovnog suda Srbije. Sada, kada je i taj postupak sproveden, rezultata nema. Novinar u potrazi za informacijama, i to običnim statističkim podacima, jednostavno neće biti u stanju da radi svoj posao na ovaj način.

U službi poverenika za informacije od javnog značaja i pre donošenja odluke Vrhovnog suda verovali su u pozitivan ishod ovog slučaja. Sekretar službe poverenika Stanojla Mandić tvrdi da je služba Poverenika apsolutno poštovala Zakon, iako BIA u tužbi tvrdi drugačije.

- Prepustili smo sudu da proceni da li BIA uopšte može da podnosi takve tužbe. Opreza radi, osporili smo i sve navode tužbe i ostali pri stavu koji smo izneli u rešenju. Naš osnovni argument je bio u tome što nam BIA nije dala dovoljno dokaza na osnovu kojeg bi se moglo zaključiti da bi odavanjem ovih informacija bio povređen nekakav interes koji stoji iznad interesa javnosti. Ne znam šta bi se to povredilo kada bi se saznao samo broj prisluškivanih, a ne ko je bio prisluškivan - kaže Mandićeva.

- Generalno govoreći, smatram da protiv rešenja Poverenika upravni spor mogu da vode samo građani i mediji, odnosno samo oni o čijem se pravu odlučuje, a ne i organi države, jer se u ovom slučaju ne odlučuje o njihovom pravu i oni su, dakle, u tom kontekstu, potčinjeni povereniku - kaže Poverenik Rodoljub Šabić.

Kvaka 27

Domaći pravni eksperti jednoglasni su u oceni da je BIA u svakom slučaju bila dužna da pre bilo kakve tužbe dostavi svoj odgovor.

Član 27. Zakona kaže: „Protiv rešenja Poverenika može se pokrenuti upravni spor“. Ali član 28. obavezuje BIA da prvo po rešenju postupi, pa zatim pokreće sporove, ako smatra da je to potrebno.

Aleksandar Gajin, jedan od učesnika u izradi Zakona o slobodnom pristupu informacijama, smatra da bi posledice po pravni sistem Srbije bile nesagledive da je Vrhovni sud presudio u korist BIA. Prema njegovim rečima, sporna je i činjenica da je Vrhovni sud uopšte prihvatio da raspravlja o toj tužbi.

- Preokret koji je nastao u ovom slučaju je veoma interesantan pošto otvara gomilu drugih pravnih pitanja koja su vrlo osetljiva. Nisam upoznat sa svim detaljima slučaja, ali sam o tome nešto malo pričao sa Šabićem i naš je stav da državni organi ne bi smeli da se koriste tim pravom na tužbu, već bi to pravno sredstvo trebalo najpre da koristi pojedincima kojima je uskraćeno pravo na informaciju. Ne vidim razlog da BIA ne postupi po rešenju poverenika. Trenutno, ovakva situacija otvara i neslućene mogućnosti tužbe i u nizu drugih slučajeva - konstatuje Gajin.

Dejan Milenković iz Komiteta pravnika nije osporio pravo BIA da pokrene upravni postupak pred Vrhovnim sudom (što omogućava Zakon o upravnom postupku član 2. stav 2.), ali tek pošto postupi po rešenju Poverenika, odnosno odgovori na zahtev tražioca informacije. Tek onda ima pravo da pokrene spor, tvrdi Milenković.

- Ali, ključni problem u celoj ovoj ujdurmi je nepostojanje Zakona o klasifikaciji informacija. Njegovo nepostojanje je i dovelo do ovakvih sporova. Postoji više od 100 zakona, podzakonskih akata i uredaba koje pojedinačno definišu u kojim slučajevima nešto jeste državna ili neka druga tajna, a u kojima ne. Umesto toga, trebalo bi da postoji samo jedan jedini zakon, koji bi regulisao stepen poverljivosti svake informacije i onda bi se vrlo precizno znalo šta je dostupno javnosti, a šta ne. Bez tog zakona, Zakon o slobodnom pristupu informacijama je nepotpun - tvrdi Milenković.

Direktor Centra za unapređivanje pravnih studija u Beogradu dr Vladimir Vodinelić tvrdi da BIA nema pravo da pokreće spor jer nije reč o njenim pravima već o obavezi da postupi po tom rešenju.

- BIA u ovom slučaju nije u pravu jer je reč o statističkom podatku, koji nigde u svetu nije i ne može biti tajna. Ne bi bio smak sveta da je Vrhovni sud doneo odluku u korist BIA. Zakon o slobodnom pristupu informacijama ne bi pao u vodu, ali bi time bila ublažena njegova efikasnost i čitav proces bi bio značajno usporen.

I Vodinelić je, poput Milenkovića, naglasio neophodnost donošenja Zakona o klasifikaciji informacija, uz komentar da je "Srbija još u kamenom dobu što se tiče tajni".

- Koliko mi je poznato, nijedna od Vladinih ustanova i ne razmišlja o donošenju ovog zakona. A njegovo bi donošenje u mnogome upotpunilo Zakon o dostupnosti informacija i učinilo ga efikasnijim - zaključuje naš sagovornik.

Konačno, svaki pokušaj da povodom ovog slučaja stupimo u kontakt sa čelnicima i službenicima BIA u poslednjih nekoliko meseci bio je bezuspešan. Ni na jedan od poslatih e-mailova (e-mail adresa bia@bia.sr.gov.yu je jedini podatak o kontaktu sa ovom službom na zvaničnom sajtu http://www.bia.sr.gov.yu, bez adrese i brojeva telefona) sa pitanjima u vezi sa ovim slučajem, na žalost, nismo dobili odgovor.

Slično je bilo i sa Vrhovnim sudom Srbije i pre i posle donošenja sudske odluke po tužbi BIA. Jedinu informaciju u vezi sa dešavanjima u Vrhovnom sudu ovim povodom dobili smo od tužene strane, kancelarije Poverenika, koja je još u januaru zvanično obaveštena da će sud po hitnom postupku razmatrati tužbu BIA. Ta "hitna" odluka donesena je tek četiri meseca kasnije, ali osam meseci nakon podnošenja zahteva Inicijative mladih, iz BIA, uprkos svemu, odgovora nema.