To treba da se zove A Celebration of a Life“ („Proslava jednog života“), a ne „komemoracija“, pišeTimoti Džon Bajford u svojoj oproštajnoj poruci, objašnjavajući kako da treba da se oproste od njega.

 

Ostaće upamćen po tome kako je uspevao da negira stereotipe i barijere, da kao nekakav književni lik, britanski mudrac-vilenjak koji govori odlično srpski jezik, prelazi iz jednog u drugi svet, iz jedne u drugu kulturu. Pravi neverovatan obrt, pa sa grandioznog britanskog BBC-ija dolazi na beogradsku televiziju u jednopartijsku Jugoslaviju i tu nastavlja svoj rad, osvajajući za gotovo sve što je uradio najznačajnija svetska televizijska priznanja.  

 

Nije baš bio zadovoljan onim što su mu davali da radi na BBC-iju gde je bio krajem šezdesestih godina, pa je prihvatio za njega bolju ponudu na Televiziji Beograd. Kako je raditi u komunizmu, pitali su ga u Britaniji kasnije? Najvažnija je sloboda, odgovarao im je. Oni su se čudili, pa im je objašnjavao. Na prestižnom međunarodnom Festivalu televizijskog stvaralastva za decu u Minhenu 70-ih godina „Poletarac“  je dobio nagradu kao najbolja emisija u konkurenciji najboljih svetskih televizija. Njegove kolege sa BBC-ja na istom festivalu nisu osvojili nijednu nagradu, te su, pričao je Timoti, odneli i kasetu sa „Poletarcem“ na BBC da pokažu rediteljima kako treba da se radi dečja TV emisija. 

Stvara istoimenu seriju koja je uvod u njegov jugoslovenski televizijski period. Iz dečijeg časopisa 19. veka, izrastaju likovi poput kuvarica, skitnica, lenjivaca, poštara, spadala, smešnih učitelja, svetskih putnika...Oni govore tekstove iz „Nevena“ koji su dramatizovali on i njegova tadašnja supruga Mila Stojanović Bajford. Ko bi se setio da visoki mršavi Dragan Zarić može biti dobar ženski lik u TV seriji? Timoti Bajford. On oblači Zarića u kuvaricu, a kao partnerku mu pridružuje Oliveru Marković i njoj, ondašnjoj jugoslovenskoj lepotici, dodaje brkove. Njih dvoje ostaju zauvek upamćeni kao par kuvarica koje mese testo i propituju smešne, naopake zagonetke, a na kraju se čude na onaj čuveni vojvođanski način: „Ih, ta nemojte kasti!“

 

Pamtićemo ga kao jugoslovenskog televizijskog „pesnika“, koji nam je stigavši iz Britanije izgradio ceo svet čudesnih likova na temelju naše poezije za decu, naših običaja, jugoslovenskog društvenog konteksta, naše kulture. Svet svojih TV emisija stvarao je uz neobičan stislki manir filmskog slepstika, montipajtonovskog nonsensa u humoru i dramatizaciji, okupljajući najbolje ovdašnje autore – saradnike na scenariju, muzici, kostimografiji, scenografiji, najbolje glumce iz ondašnje Jugoslavije. 

Tako je Timoti napravio niz serija pronašavši svoje saradnike na televiziji Beograd, a kasnije je dobio poziv i od Televizije Sarajevo i tamo pravio „Nedeljni zabavnik“. 

 

 

Ponudili su mu potpunu slobodu i to, naravno, prija umetniku, govorio je. Nikad nije pravio samo za decu. Oni su bili prava publika, ali vas je i kao odraslog škakljao mozak dok gledate ono što Bajford režira. To je bio koncept života u kome su deo iste celine sveta seljaci sa bosanskih pašnjaka, Dražen Dalipagić, Čkalja, Nela Eržišnik, Seid Memić Vajta, deca sa sela i iz grada, opanci i gradske cipele za asfalt, i poigravanje sa temom prolaska vremena, detinjstvom novog doba i starošću prethodnog veka. 

 

Na dan kada ovaj tekst bude objavljen Timoti Džon Bajford će biti sahranjen. U svom oproštajnom blogu traži da mu se kao poslednja pesma pusti „Dan pre nego što si došao“ od Abe. “Znam da sam veći deo života proveo slušajući i uživajući uz klasičnu muziku, ali klasika uvek zvuči tako patetično i sentimentalno na kremacijama i sahranama. Ova pesma je pogodno tužna, pošto govori o „normalnom“, rutinskom životu, dan pre nego što SI (rak) došao!”, poručuje Timoti. Nije dao da sentiment bola i tuge probije iz njega. Mučili su ga bolovi, i govorio je kad se pojavila nestašica lekova zbog nekog formalnog propisa, da će ga ubiti birokratija, a ne rak.

Sve je u njegovom delu govorilo o jednoj posebnoj ličnosti, ali i o jednom drugačijem vremenu – o vremenu početka televizije i vrednovanju edukativnog dečjeg televizijskog programa. U doba kad se Jugoslavija raspadala, a televizija prednjačila u tome, nestaje i školski i dečiji program u formi koji nas je formirao kao gledaoce. U godinama nakon 2000-e najčešća zamerka televizijama bila je što nema boljeg školskog i dečjeg programa. Bivši direktor RTS-a Aleksandar Tijanić mnogo puta je ponavljao da nema više takvih saradnika kao što je Bajford, iako ni Bajford godinama ne dobija šansu da radi i iako u fiokama dečje i školske redakcije stoje odlični scenariji koji su se mogli realizovati da je bilo više volje i razumevanja za značaj ovog programa. 

 

Da britanski vilenjak ima telo i potrebe običnog čoveka saznajemo kada se pojavljuje vest da nije dobio državljanstvo i da nema penziju, a da je veoma bolestan. Slede mučne godine čekanja da se nešto promeni. Javnost ga zdušno podržava i konačno 2004. dobija državljanstvo, a zatim se ponovo dugo čeka da se „steknu“ formalni uslovi za penziju jednog od najvažnijih stvaralaca u nekadašnjoj Jugoslaviji i Srbiji. Bajford za to vreme daje časove englskog i radi u Dečjem kulturnom centru u Beogradu. Izbor nacionalnih penzija prati neizvesnost i uz mučno čekanje, tek 2012. dobija nacionalnu penziju. Poslednjih tri godine na RTS-u se radi TV serija za decu „Plava Ptica“ po njegovoj ideji. To je jedina serija koja sada ima ovakav višegodišnji kontinuitet na RTS-u. 

 

Bajford je osim rada na televiziji, pisao poeziju, napisao dva romana, brinuo se da se očuvaju beogradske šume i izučavao je ptice, do poslednjeg dana, ležeći je prevodio tekstove. Između ostalog, na engleski je preveo i bajku „Baš Čelik“. 

 

Na dan kada ovaj tekst bude objavljen Timoti Džon Bajford biće kremiran na Novom groblju u Beogradu dok se bude, po njegovoj želji čula Abina pesma „Dan pre nego što si došao“. „Ova pesma je pogodna tužna, pošto govori o „normalnom“, rutinskom životu, dan pre nego što SI (rak) došao“, piše Timoti u svom oproštajnom blogu. Njegov pepeo biće rasut na reci Ejvonu „u gradu Fordingbridžu iz Džordžovog dvorišta“, kako je poželeo.