Sinopsis koji nam pomaže da sprečimo greške u istraživačkim projektima već nas u fazi planiranja istraživanja tera da sebi olakšamo pisanje priče. Usmerava nas ka tri osnovna cilja u prezentaciji priče, a to su: odgovornost, jasnoća i zanimljivost.

Nakon organizacije informacija u logične, korisne i pregledne grupe, čime se ovaj vodič bavio u prethodnom nastavku, sinopsis istraživačke teme se već sada, kada se priča tek planira, bavi prezentacijom, dakle pisanjem. Zašto?

Ako unapred odredite kakvu priču želite, dakle kakva forma, stil ili struktura priče bi na najbolji način prenela naša saznanja i bila interesantna velikom broju ljudi, mislićete o tome tokom istraživanja.

Tako nećete dopustiti da vam promakne neki element koji nije od materijalne vrednosti za priču, ali bi bio, možda, odličan reportažni detalj, simbol, momenat koji će uneti živost ili emotivno pomeriti korisnika vaše priče.

Takođe, bićete u stanju i da poštujete savet svih svetskih autoriteta za pisanje u novinarstvu: pišite odmah, čim vam se nešto dogodi, dok su vam utisci sveži. Kasnije razmišljajte da li to da upotrebite ili ne.

Važnost vaših otkrića ne sme biti direktno proporcionalna količini truda uloženoj u prezentaciju otkrivenih činjenica. Bez obzira na to da li u rukama imate otkriće koje će srušiti vladu ili anonimnog službenika nebitnog preduzeća, bez obzira na to da li će se vaše otkriće korisnicima vašeg medija dopasti ili ne, morate učiniti sve da im ono što ste istražili bude preneseno na najbolji mogući način.

Rad na prezentaciji, krajnje uprošteno rečeno, treba vašu priču da vodi ka tri osnovna cilja, a to su: odgovornost, jasnoća i zanimljivost.

Princip odgovornosti bi trebalo da bude urođen svakome ko je ikakve veze sa novinarstvom ikada imao. To što mediji u našem regionu često ne rade u skladu sa ovim principom ne znači da su novinari koji žele da budu istinski profesionalci oslobođeni ove obaveze. Ako svi članovi vašeg društva počnu da muče slabije od sebe, to mučenje ne čini ispravnom aktivnošću, a mučitelja moralno ispravnom osobom. Ako sve vaše kolege sistematski objavljuju neproverene informacije, to ne znači da je to dobro i da i vi možete da se opustite i “štimujete” činjenice zarad zanimljivijih priča. Odgovorni ste pred čitaocima, slušaocima i gledaocima i pred sobom, pre svega, a tek zatim pred kolegama.

Ovaj segment sinopsisa pre svega se bavi principom jasnoće jer je formular za izradu sinopsisa pravio novinar iz zemlje u kojoj se odgovornost podrazumeva. Iako nas od prvog dana rada u medijima uče da informacije prenesemo pre svega jasno, jednostavno i na način koji korisnicima naših medija najviše odgovara, istraživačko novinarstvo nas u pogledu jasnoće u prezentaciji informacija često stavlja na ozbiljne ispite. Naime, naša otkrića su često veoma komplikovana.

Uzmimo za primer istraživanje naše polaznice o ilegalnim radnjama kojima je lokalna finansijska organizacija dovela stotine ljudi do prosjačkog štapa. Finansijske neregularnosti i kršenja više različitih zakona toliko su komplikovani da je bilo teško očekivati da se čitaoci, osim onih direktno pogođenih, istinski udube u priču.

Jer, prvo bi morali da shvate pravila rada te organizacije (vlasničke odnose, sistem upravljanja i sl.), zatim da saznaju dovoljno o složenim zakonima koji uređuju tu oblast poslovanja, pa na kraju i da se upute u državni sistem kontrole nad njima. Tek tada bi bili u situaciji da shvate šta je, od onoga što su čelnici organizacije uradili, protivzakonito, šta nemoralno, a šta neposlovno.

Pri svemu tome, organizacija se, u sred perioda poslovanja koji je bio predmet istraživanja, preregistrovala u drugu vrstu organizacije koja je uređena donekle drugačijim zakonima i pravilima poslovanja. U celu stvar umešani su kasnije i sudovi… Izuzetno komplikovano.

Polaznica je sama došla do najboljeg rešenja veoma rano u toku istraživanja. Uz pomoć sinopsisa izdvojila je svoja najvažnija otkrića, dakle tri dokaza o nezakonitosti, kao i dva najvažnija aspekta teme – lične priče žrtava malverzacija, dakle građana, i informacije o tome šta će biti posledice čitavog skandala. Zatim je to razdvojila u pet kraćih priča.

Svaka je priča davala dovoljna objašnjenja za temu kojom se bavi, a priče su objavljene u dnevnim novinama sukcesivno, dan za danom. Tako je sve pretvoreno u jasno i jednostavno objašnjene “probavljive” celine.

Da nije od početka istraživanja razmišljala o načinu na koji će čitaocima komplikovanu priču predstaviti što jednostavnije, polaznica ne bi tako rano došla do spasonosnog rešenja i kasnije bi morala da se vraća izvorima po dodatne informacije, kako bi stvorila pet malih umesto jedne velike celine.

Treći princip, zanimljivost, u mnogome zavisi od teme koju istražujete. Ako je sama po sebi interesantna, pobrinite se samo da bude jasno prenesena i dovoljno ste uradili. Naravno, svaki pomak od najprostije prezentacije, koji neće pokvariti korisnikovu percepciju vaše priče, dobrodošao je.

Ipak, često istražujemo “tuđu muku” za koju naši čitaoci, izmučeni tranzicionim krizama, ratovima i drugim nevoljama, nemaju živaca. Ako priču, međutim, napišete na inovativan način koji sam po sebi privlači pažnju korisnika, možda ih možete “naterati” da je pročitaju. Možda ćete ih uvući u nju stilom, formom, strukturom, a možda će od nekoga na poslu ili u komšiluku čuti za “dobru priču” koja ih je nasmejala, rastužila, obodrila...

Bez obzira na vaš trud i uspeh u otkrivanju skrivenih nedela, ako to niko ne pročita, uzalud ste radili. Zato – veliki trud uložite u prezentaciju i ulažite ga tokom čitavog istraživanja.

(U sledećem nastavku:

- Kako predstaviti priču?

- Šta čitaoci treba da znaju i na koji način da to saznaju?

- Kako jasno predstaviti čitaocima proces istrage, dokumente, ljudski interes, temeljni stav uređivačke politike?)