Prvo utvrdite ko su sve vaši čitaoci. Pokušajte posmatrati temu iz njihovog ugla. Budite im od koristi. Pišite njihovim jezikom. Prevedite brojke na shvatljiv jezik. Pronađite raznovrsne primjere i stavite ih u kontekst. Zainteresujte ih različitim elementima pisanja.

Ovo je uputstvo za početničku novinarsku radionicu, koje stavlja akcenat na temeljno usvajanje osnovnih metodoloških oslonaca rada na klasičnom novinskom tekstu: istraživanje, posmatranje, intervjuisanje i dokumentacija. Četiri edukativna koraka ka ispravnom početku karijere.

Iako urednici, naročito novi, imaju osećaj da uvek moraju biti na raspolaganju novinarima za razgovor o tekstovima, to nije ni malo ekonomično, a ni ostvarljivo. Kako se postaviti prema novinaru koji, pravo sa zadatka, upada u pola vašeg sastanka i zadihano pita: «Imate minutu?»

Devet instruktorskih koraka Malcolma Knowlesa: Zadobijte pažnju. Prepoznajte cilj. Prisjetite se prethodnih lekcija. Uvedite stimulaciju. Usmjeravajte učenje. Zahtjevajte učestvovanje. Budite spremni da reagujete. Ocijenite rad. Podstaknite usvajanje/prijenos naučenog.

Primer sesije zagrevanja za radionicu za novinare i urednike, na temu relativnih, nepreciznih reči koje su u svakodnevnom govoru uobičajene i imaju svoje mjesto, ali u novinskim tekstovima predstavljaju tačke rasplinuća pažnje čitalaca i, generalno, slaba mesta.

Nađite svoje mane. Usavršite svoje sposobnosti. Ohrabrujte svoje osoblje. Postavljajte im izazove. Komunicirajte jasno sa podređenima i nadređenima. Budite vođa. Učite od drugih. Proširite svoje vidike. Koristite mogućnosti napredovanja. Prihvatite odgovornost.

U redakcijama mnogo vremena protiče u nepotrebnim, nebitnim ili sasvim uzaludnim poslovima, razgovorima i radnjama, koje ubijaju u pojam i troše vaš život. Učinite sebi veliku uslugu - pokušajte pažljivije isplanirati svoj dan. Imaćete više vremena za sebe i za druge.

Pedeset pitanja novinarima o njihovom uredniku. Odgovori na ova pitanja bi trebalo da pobude pažnju urednika koji žele efikasnu redakciju i dobre odnose sa novinarima. Većina urednika ne bi loše postupila ni ako bi se stavili u ulogu svog novinara i ova pitanja postavili sebi.

Sportsko novinarstvo se razvilo u tri pravca: preuveličavanje sposobnosti „naših“, potcenjivanje protivnika i raspaljivanje navijačkih strasti. Ni Olimpijada u Atini nije bila dovoljno inspirativna da se sa navijanja (propagande) pređe na opisivanje (novinarstvo).

Dramaturgija radijske vesti počiva na ređanju činjenica koje imaju odgovor za slušaoca koji vam s namerom “dolazi na talas”, ali su dovoljno informativne i za “slušaoca opšte prakse”.