Evropski regulatori kaznili Metu sa 390 miliona eura

Evropski regulatori kaznili Metu sa 390 miliona eura

Evropski regulatori kaznili Metu sa 390 miliona eura

“Ovo bi mogao biti veliki udarac za Metu”, rekao je Dan Ives iz kompanije Wedbush Securities.
 
foto: Dima Solomin on Unsplash
 
Evropski regulatori 4. januara 2023. izrekli su novčanu kaznu od 390 miliona eura kompaniji Meta nakon višegodišnje borbe s Evropskom unijom (EU) oko privatnosti podataka, navodi France 24, prenoseći pisanje Agencije France- Presse (AFP), dodajući da je važnije od kazne to što su evropski regulatori odbacili pravni osnov koji je Meta koristila da opravda prikupljanje ličnih podataka korisnika za upotrebu u ciljanom oglašavanju.
 
France 24 piše da Meta, matična kompanija Facebooka, zarađuje od visoko ciljanih reklama, sistema koji je moguć samo intimnim razumijevanjem ponašanja korisnika.
 
Međutim, Meta je osporila odluku i najavila žalbu.
 
Novčanu kaznu je izrekla Irska komisija za zaštitu podataka (DPC) jer Meta, zajedno s drugim američkim tehnološkim firmama, ima svoje evropsko sjedište u Dublinu. Međutim, odluku su donijeli regulatori iz cijele EU, koji su odlučili da je pokušaj Mete da klasifikuje oglašavanje kao neophodan dio svog ugovora s korisnicima bio nevažeći.
 
Analitičari kažu da će Meta na kraju biti primorana da uvede jasno dugme da/ne kako bi korisnici mogli da izaberu da li pristaju da se njihovi podaci koriste za oglašavanje, a, kako piše AFP, ako značajan broj korisnika odustane, to bi moglo biti katastrofalno za firmu.
 
“Ne vidimo druge moguće osnove osim pristanka”, rekao je za AFP Paul-Olivier Gibert iz francuskog udruženja za zaštitu ličnih podataka AFCDP.
 
On kaže da Metini rivali poput Googlea i Applea kontrolišu operativne sisteme i da imaju mnogo izvora prihoda, za razliku od Mete, jer ta kompanija ima kontrolu nad manje elemenata, a time i manje mogućnosti za profit.
 
“Meta i njeni investitori bi trebali biti spremni jer poslovni model zasnovanom na ciljanom oglašavanju polako ali sigurno završava”, kazala je Estelle Masse iz nevladine organizacije Access Now za AFP.
 
Dodala je kako će ta kompanija brzo morati pronaći rješenja prilagođena privatnosti, inače bi njihov prihod mogao pasti.
 
“Ovo bi mogao biti veliki udarac za Metu”, rekao je Dan Ives iz investicione kompanije Wedbush Securities, navodeći da bi taj potez mogao smanjiti između pet i sedam posto prihoda od reklama.
 
Odluka je donesena četiri i po godine nakon što je tužbu prvi put uložila austrijska aktivistička grupa NOYB. Oni su počeli podnositi tužbe širom EU otkako je usvojen Zakon o zaštiti podataka (GDPR) 2018. godine.
 
Osnivač NOYB-a, austrijski advokat i aktivista za privatnost koji je podnio žalbe Max Schrems, rekao je da je Irska komisija za zaštitu podataka godinama “odugovlačila proceduru“.
 
Abraham Newman, profesor sa Univerziteta Georgetown, napisao je na Twitteru da je evropski sistem privatnosti pokrenuo moćnu dinamiku za regulatore. Prvo, kako navodi, tako što je dopustio da slučajeve pokrenu nevladine organizacije, a ne samo pojedinci, a onda i stvaranjem mreže nacionalnih regulatora, što znači da je Irska bila primorana da slijedi mišljenje svojih kolega na drugim mjestima.
 
“Ova dinamika će se vjerovatno ponavljati iznova i iznova”, napisao je Newman. Kazao je i da je ovom odlukom počinje uviđati stvarni uticaj evropskih pravila o privatnosti.
 
Izvor: France 24, AP

___

Želite sedmični pregled vijesti, analiza, komentara i edukacija za novinare u Inboxu Vašeg e-maila? Pretplatite se na naš besplatni E-bilten ovdje.