Izvore je važno razdvojiti po važnosti, stručnosti, mogućim motivima za saradnju i međusobnoj bliskosti. Treba među njima prepoznati eventualne protivnike i saveznike. Organizovati istraživački rad sa tim mnoštvom osoba, ali i pisanih izvora, posao je u kojem ni jedan momenat nije uludo utrošen.

Kada je istraživačka strategija formulisana, prelazimo na sledeći segment formulara za izradu sinopsisa istraživačke priče – organizaciju izvora.

Izvori su žila kucavica bilo kakvog novinarstva. Delimo ih na:

• pisane,

• usmene i

• lični uvid.

Pisani izvori mogu biti raznovrsna dokumentacija (sudska, poslovna, finansijska, upravna…), zakoni, novinske i druge arhive i biblioteke, lična i poslovna prepiska, raznovrsni sadržaji na internetu… Mnogo toga.

“Sveti gral” istraživačkog novinarstva je uvek – dokaz. Dokaz nečije nelegalne aktivnosti koji će i na sudu, ako zatreba, stajati čvrsto. Koliko ima boljih dokaza od autentičnog dokumenta? Od zvaničnog, potpisanog teksta sa pečatom? Vrlo malo.

Da bi dokazala svoje navode u serijalu o izvozno-uvoznim finansijskim malverzacijama režima Slobodana Miloševića, ekipa emisije “Insajder” beogradske radio i TV stanice B92, prošla je kroz 50.000 dokumenata. Nakon emitovanja serijala, beogradsko Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal bilo je prisiljeno da izvadi svoje dokaze i konačno podigne optužnice u tom slučaju.

Usmeni izvori su, čak i kada tragamo za dokumentima, put do pisanih. U drugim slučajevima, čitavo istraživanje zasnivaće se, možda, na tvrdnjama kompetentnih, nekompromitovanih usmenih izvora, koje potom proveravamo, potvrđujemo i ako je moguće – dokazujemo. Rad sa njima je težak, ne podleže pravilima i definicijama i uspeh često zavisi od ličnih osobina istraživača. Nećete sebi učiniti lošu uslugu ako u svoj istraživački tim uvrstite i koleginicu koja lako uspostavlja kontakt sa ljudima i budi u njima poverenje, ako već i sami niste takvi.

Rad sa usmenim izvorima je i etičko minsko polje. Oni su ti kojima nesmotreno možete obećati nešto što ne možete ispuniti, mogu vas dovesti u u iskušenje da im ne objasnite baš potpuno šta im se može desiti ako sarađuju sa vama, pred njima možete zatajiti činjenicu ili dve koje bi ih možda pokolebale.

Usmeni izvori su i promenljiva u jednačini vašeg istraživanja. Dokument ne može da promeni mišljenje i prestane da sarađuje sa vama. Usmeni izvori to rade redovno.

Na kraju, tu su i čuveni insajderi - učesnici nepočinstava koji iz ovog ili onog razloga odluče da baš vama “kažu sve”. Oni su najnepouzdaniji od svih mogućih oslonaca istraživačkog novinarstva i rad sa njima je prava umetnost.

Lični uvid u stvari znači prisustvo novinara događaju. Iako se istraživačko novinarstvo, logično, bavi uglavnom događajima koji su se već odigrali, nezakonitim ili nemoralnim postupcima koje je neko već učinio, novinari se često upuštaju u aktivnu potragu za informacijama tamo gde se događalo, ili se i dalje događa ono što istražuju.

Naše rumunske kolege, na primer, kupile su devojku u javnoj kući u Bukureštu snimajući to skrivenom kamerom koju je jedan od novinara nosio na sebi. Ne samo da je to bio prvi put da su novinari dokazali slučaj trgovine ljudima u Rumuniji, već su i uveli gledaoca u prostoriju u kojoj se to i događa.

Učesnica našeg programa je, radeći na priči o organizovanom prosjačenju, provela dane i dane na ulici sa decom koja su se smrzavala, dlanova ispruženih prema prolaznicima.

Uostalom, svaki razgovor sa usmenim izvorom, svaka poseta instituciji od koje tražite dokumentaciju, nosi sa sobom lični uvid. Uvid u atmosferu, u volju sa kojom ljudi sa vama sarađuju, u ponašanje onih koji ne žele da sarađuju. Strah osobe koja odbija saradnju svedoči o njenoj ugroženosti kao izvoraili umešanosti u nešto loše, a time i o važnosti onoga što radite. Lični uvid može biti dragocen istraživaču koliko i usmeni i pisani izvori.

Zbog svega toga, svoje potencijalne izvore moramo u sinopsisu organizovati po različitim kategorijama pre nego što počnemo da uspostavljamo kontakte sa njima. Ta organizacija pomoći će nam da neki izvor ne zaboravimo, da ne priđemo izvoru neoprezno, ili pokvarimo sebi posao tako što ne razmislimo o interesima svojih potencijalnih izvora u odnosu na naše istraživanje, odnosno ne utvrdimo unapred ko su nam prijatelji, a ko neprijatelji.

ORGANIZUJ SVOJE IZVORE

- Načini popis "usmenih" izvora

Ovaj popis čine svi sa kojima biste mogli da razgovarate o temi vašeg istraživanja. Stalno ga, tokom celog istraživanja, nadopunjujte pišući uz imena i funkcije, e-mail adrese i telefone. Glavni trener na našem programu Saša Leković to je radio više od dve decenije i sve unosio u pretražive fajlove na svom kompjuteru. Danas ima više od 10.000 važnih kontakata na raspolaganju.

I da ponovimo poznati novinarski savet – gotovo svaki vas izvor može odvesti do novog izvora. Svaki razgovor završite istim pitanjem: “Ko još zna nešto o ovome?”

- Podeli izvore na glavne i sporedne

Ovo je podela koja će sa prethodne liste izdvojiti izvore sa kojima neizostavno morate razgovarati. Jer ma koliko vremena na raspolaganju imate, nije moguće, a ni efikasno, razgovarati baš sa svakim ko ima bilo kakve veze sa temom vašeg istraživanja. Naravno, i ova će se podela menjati – izvori postaju iznenada mnogo važniji nego što se u početku mislilo, mada se češće dešava da gube na važnosti.

Kada pronađete svoj glavni izvor, prva stepenica na putu do uspešne istraživačke priče je pređena. A to nije mala stvar. Najvažnije je da znate da je glavni izvor onaj koji vam može dati informaciju koja “razrešava” vaše istraživanje, dakle dokaz za kojim tragate. Ako ne znate takav izvor, glavni su vam izvori oni koji vas ka budućem glavnom izvoru vode. Glavni izvor ne mora biti usmeni, već može biti iz bilo koje kategorije. Šta više, najčešće je to dokumentacija.

Sporedni izvori nisu samo oni sa kojima možete, ali ne morate razgovarati. To su i izvori sa kojima morate razgovarati jer vam je neophodan kontekst u koji ćete staviti najvažnije informacije, ali su zamenljivi, ili je nebitno kada ćete s njima pričati. Ako, na primer, dokažete da je moćnik prekršio zakon na sopstvenu korist, to vam ne vredi mnogo ako ne napišete i koji zakon je prekršio, kako je to uradio, šta bi bio ispravan postupak, koja kazna mu preti, koga je i koliko oštetio, ko je trebalo da ga otkrije u nedelu, ko bi trebalo da ga procesuira i tako dalje.

Na kraju liste sporednih izvora treba da stoje i oni sa kojima ćete razgovarati ako budete imali vremena. Samo – oprez. Često se dogodi da izvor sa dna liste sporednih u stvari ima ključna saznanja ili potpuno novu temu, koja je bolja od ove kojom se bavite. Pa tako – to što ne morate da razgovarate s nekim ne znači da i ne treba, ako imate vremena i mogućnosti.

Podeli izvore s obzirom na:

- ljudski interes/lično iskustvo

Ovde nastojimo da izdvojimo osobe koje su direktno učestvovale u događajima koje istražujemo. One, osim što imaju informacije, mogu da govore i o svojim emotivnim doživljajima, ali i posledicama tih događaja na svoj život.

Čitaoci često nisu u stanju da u obilju informacija kojima ih svakodnevno zasipaju mediji prepoznaju istinski značaj onoga što im saopštavate kao, recimo, iznos novca koji je državni budžet izgubio zbog nečije nesposobnosti ili krađe. Ali, ako prosečan čitalac bude suočen s konkretnom osobom koja je tako ostala bez hleba i ogreva za svoju decu, svakako će mu takvosvedočanstvo skrenuti pažnju.

Obratite pažnju da ljudski interes i lično iskustvo nemaju samo žrtve. Osobe koje se profesionalno ili dobrovoljno bave posledicama nečijeg nedela često su i bolji sagovornici od izbezumljenih i samlevenih žrtava. One istovremeno imaju znanje o problemu, lični doživljaj, ali i malu distancu – ipak se sve to nije direktno njima dogodilo. I slučajni svedok, neumešan u celu priču, može biti pogođen događajima kojima se priča bavi na ljudskoj ravni.

Istraživanja često donose komplikovane lavirinte informacija s kojima korisnici teško izlaze na kraj. Dajte činjenicama ljudsko lice kad god je to moguće.

- međusobnu bliskost

Da se vratimo malo na strategiju istraživanja – međusobna bliskost izvora je jedan od kamena temeljaca njenog ispravnog i opreznog razvoja. Koji su izvori međusobno bliski? Koji komuniciraju između sebe? A koji ni ne znaju jedan za drugog, ali su im interesi bliski, pa je verovatnoća da se povežu velika? Koji izvori imaju različite interese, ali su ipak bliski? Kakav konflikt tu može nastati i kako bi mogao uticati na vaše istraživanje?

Nacrtajte šemu izvora i njihovih kontakata ako je to važno za vaše istraživanje. To vam može uštedeti mnogo posla i nevolja.

- nezavisno stručno znanje

Kada govorimo o “nezavisnom stručnom znanju”, iako je i “stručnost” često diskutabilna (pa je preporučljivo nekako je proveriti), utvrđivanje “nezavisnosti” je mnogo veći problem.

Stručnjaci u određenoj oblasti često su malobrojni i u interesu im je da unovče svoje znanje. Zato ne žele da “talasaju” u oblasti u kojoj rade bez preke potrebe. Ne dešava se retko i da se novinar obrati stručnjaku za kojeg kasnije sazna da je profesionalno angažovan upravo od organizacije ili pojedinca koji su predmet istraživanja.

Zbog toga će najčešće istraživaču u našem regionu biti potrebno da pokuša da razgovara sa više stručnjaka i “stručnjaka” dok ne pronađe onog u čiji sud veruje i koji želi da istinski sarađuje.

Naša polaznica koja se bavila temom iz oblasti medicine jednostavno nije uspela da pronađe lekara u Srbiji koji je spreman da pruži čak i najosnovnije informacije na osnovu kojih bi se moglo proceniti da li je nečija lekarska intervencija bila adekvatna. Lekari, jednostavno, ne žele da otvore “pandorinu kutiju” sudskih postupaka u kojima se njihova kompetencija ili trud oko pacijenta uopšte mogu vrednosno odrediti. U pravnom smislu, medicina u Srbiji je tako svedena na nivo seoskih vračeva: kako god da lekar radi – nije moglo bolje, a “svetu tajnu” njegovih postupaka znaju samo posvećeni koji nemaju nameru da druge upućuju u nju. Naravno, i za to ima leka – možete se obratiti lekarima u inostranstvu i međunarodnim lekarskim organizacijama, ali to traži sredstva i vreme.

Drugi naš polaznik je samo pokušao da dobije procenu ekonomiste o isplativosti jednog slučaja privatizacije. Dobio je tri procene – jedan je ekonomista gorljivo podržao, drugi potpuno osporio privatizaciju, a treći smatrao da ona ima i dobrih i loših strana.

U svakom slučaju, obratite pažnju na odabir stručnjaka i obavezno se, ali obavezno, obavestite o onome o čemu vam pričaju u osnovnim crtama. Ne dopustite da vas neko masno laže samo zato što ima nekakvu diplomu i titule.

- Podeli izvore na moguće: protivnike, neutralne i sklone tvom radu

Ova je podela veoma važna za strategiju istraživanja, ali i za pripremu razgovora. Nećete isto pristupiti izvoru u čijem interesu je da vaše istraživanje uspe, ili nekome koga istraživanjem direktno ugrožavate. Ali, dobro upamtite da nije sve onako kako izgleda.

Na primer, kada je naš polaznik pokušao da uđe u trag bandi prekograničnih švercera ukradenih automobila, lokalna policija, kojoj bi trebalo da je drago što on to radi, učinila je sve što je mogla da ga u tome spreči. Posumnjali smo da je neko iz policije umešan u šverc, ali se na kraju ispostavilo samo da policija nije htela da ispadne nesposobna jer je dokaze za šverc prikupio običan usamljeni novinar, pri čemu oni sa svim svojim ljudstvom, sredstvima i ovlašćenjima nisu učinili ništa. Jednako se ponelo čak i tamošnje tužilaštvo.

Osim toga, izvori tokom istraživanja od neprijateljskih postaju prijateljski i obrnuto, pa se i ovoj kategoriji vraćajte kada se tako nešto dogodi i unosite izmene. Važnije od toga je, međutim, da predvidite da neki izvor može biti nastrojen i drugačije nego što je to na prvi pogled logično, odnosno da u kontaktima sa njima budete veoma oprezni.

- Odluči kada, gde i kako ćeš kontaktirati izvore

Jednom kada se razjasni ko su ljudi koji vas vode ka ključnim otkrićima i informacijama, isplanirajte vreme potrebno za pristup svakom od njih pojedinačno, i obratite im se što je ranije moguće. Mogu se nećkati, ubeđivati s vama, možda ćete morati da vršite pritisak na njih, a sve to traži vreme. Dakle, isplanirajte ne samo intervjue, već i kontakte sa izvorima i dogovore oko razgovora. Time sebi dajete i više vremena da se za intervjue pripremite.

Dok ćete sa nekim izvorima lako dogovoriti sastanak telefonom, drugi će biti neodlučni ili vas čak odmah odbiti. Možete odlučiti da im priđete lično, ili pred drugim ljudima, kada će im biti mnogo neprijatnije da vas tek tako odbiju. To će vam dati još vremena da ih ubedite da sarađuju na način koji ste unapred smislili.

- Razmotri moguće zakonske i etičke probleme korištenja tih izvora

Naša polaznica odlučila se za temu koju joj je, kompletnu, servirao insajder. Nakon par nedelja istraživanja, pomenula je i da je insajder njen blizak rođak i član njenog domaćinstva. To jednostavno nije etično. Morala je da pronađe drugi predmet istraživanja. Rođaci nam govore ono što želimo da čujemo, a u situacijama sukobljenih mišljenja, skloniji smo da više verujemo njima nego nepoznatim osobama i veoma neskloni da se s njima sukobljavamo. Čak i da je naša polaznica super-novinar, sa profesionalnim standardima uklesanim u srce od kamena, celo istraživanje bi u startu svima na svetu bilo sumnjivo i njen bi odnos sa insajderom lako mogao postati centralna tema umesto samog otkrića.

U drugom slučaju, naša polaznica je deo svoje istraživačke priče bazirala na informacijama izvora koji je bio na položaju u državnoj instituciji, a želeo je da ostane anoniman. Propustila da proveri kakav je zakonski položaj tog izvora u odnosu na tajnost podataka koje nam je dostavljao, a samim tim i da ga o tome obavesti. Kada smo je na to upozorili, proverila je, a izvor je tako saznao da mu preti krivično gonjenje ako se ikada sazna da je on taj koji nam je informacije dostavio. Zaprećena kazna uopšte nije bila naivna.

Iako u Srbiji, gde je ovo istraživanje rađeno, novinar ima prava da štiti svoj izvor, a izuzeci nisu uključivali ovaj slučaj, on je odlučio da sve svoje tvrdnje povuče. Šteta nije bila apsolutna - glavne tvrdnje smo prilično uspešno nastavili da dokazujemo na druge načine, kao da nikada nismo kontaktirali taj izvor. Da smo, međutim, u tekstu koristili njegove tvrdnje pozivajući se na njega kao na npr. “anonimni izvor iz te i te državne institucije” ili “dobro upućeni izvor koji je želeo da ostane anoniman”, ma koliko dokaza imali, poricanje glavnog izvora da nam je ikada išta rekao dovelo bi u pitanje kredibilitet celog istraživanja. Jednako je važno što nismo “prećutali” izvoru da može da strada zbog nas, što bi bilo veoma neetično.

Sve države našeg regiona imaju etičke kodekse i vrlo je važno da ih se pridržavamo. Osim što tako doprinosimo poljuljanom ugledu naše profesije, oduzimamo protivnicima našeg istraživanja mogućnost da, nakon objavljivanja priče, relativizuju naša otkrića.

- Razmisli kako ćeš zaštititi izvore kojima bude potrebna zaštita

Zaista nije preporučljivo baratati anonimnim izvorima, naročito ako su ključni, ali nekad se i to mora. I to je jedan od načina zaštite izvora. U isto vreme, morate pripaziti da i nehotice ne otkrijete u priči detalje pomoću kojih se ipak može utvrditi identitet vašeg anonimnog izvora.

Najbolja zaštita je ipak da svom izvoru jasno predstavite kakve posledice njegova saradnja sa vama može da ima. To zvuči nelogično, ali samo na prvi pogled. Bolje je i za vas i za izvor da odmah znate na čemu ste, umesto da vam se insajderi predomišljaju u sred istraživanja koje se zasniva na njihovim tvrdnjama. Ako svi znaju koliki je ulog, onda se možete zajednički dogovoriti o zaštiti koju možete pružiti izvoru.

Na kraju krajeva, možete nakon svega pratiti da li vaš izvor doživljava osvetu onoga o kome je svedočio u priči. Možete izveštavati o tome i tako štititi izvor od dalje osvete. 

Obraćanje policiji ili drugima radi zaštite vašeg izvora etički je klizav teren. Novinaru se u takvim slučajevima preporučuje da ostane u ulozi savetodavca, odnosno da preporuči izvoru da se sam obrati državnim organima ako smatra da je ovaj u ozbiljnoj opasnosti. Granica između zaštite izvora i svrstavanja na njegovu stranu u sukobu veoma je tanka, a pozivanje policije u pomoć vrsta saradnje sa državnim organima na koju se gleda sa automatskom sumnjičavošću.

Međutim, u našem regionu je uticaj moćnih pojedinaca i grupa na policiju veoma veliki, pa se neki novinari odlučuju da i sami izvrše pritisak na policiju da zaštiti njihove izvore. Drugi su se obratili jednako moćnim političarima ili poslovnim ljudima sa kojima su u dobrim odnosima, ili im se interesi poklapaju sa interesima istraživanja. Odluka je samo na vama.

Ipak, upamtite da otkrivanje anonimnog izvora, njegovo ostavljanje na cedilu i svaka slična situacija, osim što je neetična, veoma loše utiče i na vaš kredibilitet i profesionalnu i ličnu reputaciju. Zbog toga pre svakog razgovora sa važnim izvorima prvo sami odlučite dokle ste u njegovoj zaštiti spremni da idete i jasno mu saopštite da li ste spremni da ga koristite pod uslovom anonimnosti, da li ste spremni da njegov identitet štitite na sudu ili angažujete autoritet svog medija u njegovoj odbrani od mogućih pokušaja diskreditacije.

O problemima zaštite izvora razgovarajte i sa svojim urednicima. Njihovi su kontakti sa onima koji mogu zaštititi vaš izvor, na primer sa političkih pozicija, obično mnogo brojniji i važniji od vaših.

Takođe, ispitajte da li vašeg insajdera može da zaštiti sindikalna organizacija njegovih kolega (ako se npr. istraživanje tiče prekršaja u privredi), kakve su mogućnosti besplatne pravne zaštite, ili kontaktirajte organizacije koje se bave problemima sličnim onima koji su tema vašeg istraživanja, ako postoje. Svi su oni moćniji od jednog novinara i jednog izvora.

(U poslednjem nastavku:- Podeli dokumente po težini dostupnosti- Postoje li zakonske ili etičke prepreke u potrazi za dokumentima?- Organizacija rada na terenu- Šta još treba uraditi tokom istraživanja)