Niko nije mogao ni da pretpostavi da će nedavni izborni dan u Srbiji zapravo biti 'krvava nedelja' za novinare

foto: Privatna arhiva

„Ne planiram da odustanem, ne planiram da stanem, ne planiram da dignem ruke. Ako se to desi, ako svi stanemo sad, šta smo radili do sad“, govori Ivan Bjelić, novinar portala Revolt. Nakon napada, koji je doživeo zajedno sa kolegom Lazarom Dinićem tokom nedavno održanih lokalnih izbora u Srbiji, očekuje da situacija postane još gora.

Tog izbornog dana nisu napadnuti samo Bjelić i Dinić, nego i još mnogo njihovih kolega, ali i aktivista.

„Ostalo je samo da nam urade ono što su uradili Slavku Ćuruviji. Znam da je [predsednik Srbije Aleksandar] Vučić spreman na sve. Ne smemo zaboraviti da je on bio ministar informisanja devedesetih“, kaže Bjelić.

Iako ni prošli lokalni izbori u Srbiji nisu prošli u skladu sa načelima „praznika demokratije“, deluje da niko nije mogao ni da pretpostavi da će izborni dan zapravo biti „krvava nedelja“ za novinare u Srbiji.

„Nikad nismo imali ovakvu vrstu napada. Ono što se u Boru desilo Lazaru Diniću, Ivanu Bjeliću i [freelance fotoreporterki] Zorici Popović je ličilo na pokušaj ubistva, s obzirom na to da su napadnuti sekirom i drugim predmetima. Videlo se da se ti ljudi koji napadaju uopšte ne plaše policije, već da se pre policija plaši njih“, kaže Rade Đurić, pravnik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).

Kontekst u kome su održani lokalni izbori

Nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, kada je život izgubilo 16 osoba, društvo u Srbiji je naročito polarizovano. Dok jedni smatraju da je u redu što niko nije odgovarao za smrt tih ljudi, drugi pravdu traže na ulicama brojnih gradova Srbije. Građanski bunt praćen je privođenjima, informativnim razgovorima, nasiljem policije nad građanima, kao i napadima na novinare, oduzimanjem opreme i zastrašivanjem medijskih radnika.

U takvoj atmosferi održani su i lokalni izbori u 10 opština (Boru, Majdanpeku, Kuli, Aranđelovcu, Bajinoj Bašti, Kladovu, Knjaževcu, Lučanima, Sevojnu, Smederevskoj Palanci). Predizborne kampanje praćene su velikim mitinzima, potkupljivanjem i otkazima, kao i isticanjem predsednika države Vučića, iako je reč o lokalnim izborima.

„Na izborni dan zabeleženo je 20-ak ozbiljnih incidenata: od bušenja guma na vozilima do teških telesnih povreda i fizičkih napada“, navodi Đurić.

Muškarci sa fantomkama na glavama na dan lokalnih izbora su, osim Dinića i Bjelića, te njihove koleginice Zorice Popović, napali i nekoliko aktivista, kao i opozicionog političara Aleksandra Kulića.

O neprijatnostima, koje su prethodile napadu, kao i svemu što se dešavalo te izborne nedelje, Ivan Bjelić do detalja precizno priča i danima nakon strahota koje je proživeo. Prvo je bio priveden zbog dela za koje je tek naknadno saznao – još u septembru neko ga je prijavio za vređanje i omalovažavanje. Četiri sata proveo je u policijskoj stanici, a kad se vratio svom poslu izveštavanja sa lokalnih izbora – napadnut je u selu Šarbanovac kod Bora.

Kako je ranije preneo NUNS, maskirani muškarci napali su prvo Zoricu Popović, dok je fotografisala i snimala maskirane muškarce kod izbornog mesta i htela da uzme izjavu od njih. Bjelić želeo je da je zaštiti. Koleginici su istrgli i polomili telefon, a onda je i šutnuli nogom u stomak. Potom su fizički napali i njega.

„U jednom trenutku iz automobila pančevačkih registarskih oznaka izašli su batinaši, a jedan od njih imao je sekiru u ruci, i tu je krenula tuča“, navodi Bjelić.

Spasili su ga mobilni timovi studenta u blokadi i ljudi koji su se našli u blizini. Kad su se oni pojavili, batinaši su pobegli, ali nigde nije bilo njegovog kolege Lazara Dinića.

„Ubrzo su doveli Lazara, koji je bio preplašen, mokar, bukvalno izubijan po licu. Njega su ubacili u reku Timok, terali su ga da viče da je 'Aca predsednik'. Očigledno je ko je to organizovao. Na pregledima je utvrđeno da Lazar ima prelome sinusne i očne kosti, što znači da će morati da ide na operaciju. I Kulić je pušten, oseća se dobro, ima malo razljuljane zube i boli ga stomak, a Zoricu i dalje boli žučna kesa i bole bubrezi. Iako se osećam dobro, nije prijatno da dobiješ masnice i podlive jer izveštavaš”, kaže Bjelić.

Napad na novinara u Bajinoj Bašti

Fizički je napadnut i Darko Gligorijević, novinar portala Zoomer, koji je izveštavao sa izbora u Bajinoj Bašti. Napao ga je „neki tip u crnom“, koji je pokušao da mu otme telefon, a kad nije uspeo, počeo je da ga „udara što pesnicom, što otvorenim dlanom u predelu glave“. Napadač je fotografisan.

„Jedna fotoreporterka i studentkinja je uspela fotoaparatom da jasno uhvati lice napadača. Kad je napadač to shvatio, on joj je istrgao aparat iz ruke. Nismo ga našli, ne znamo šta se sa tim desilo“, priseća se sagovornik.

Darko Gligorijević

Gligorijević je, uz pomoć NUNS-a, prijavio napad i, kako kaže, iznenađen je što je već pozvan na saslušanje.

„Policijski službenici u Bajinoj Bašti bili su pristojni. Tužilac koji je u tom trenutku bio dežuran u Užicu podneo je krivičnu prijavu protiv nepoznatog lica i dobio sam poziv da dođem kod njega kako bi me saslušao. Iskreno sam iznenađen, jer iz iskustava kolega koji su ranijih godina doživljavali fizičke napade znam da često prođe i po nekoliko meseci pre nego što ih tužilaštvo pozove da daju iskaz. U mom slučaju, sve se desilo u roku od 24 sata, pa sam pozitivno iznenađen reakcijom. Ostaje da se vidi šta će dalje biti – da li će uspeti da identifikuju napadača i da li je on zaista nepoznato lice“, kaže Gligorijević.

Loša iskustva imale su i Brankica Matić i Ana Beređi, novinarke portala Storyteller iz Bačkog Petrovca, koje su izveštavale sa izbora u Kuli. One su bile ometane tokom rada. U jednom trenutku našle su se među muškarcima koji su nosili bedževe sa ćiriličnim slovom Ћ, koji su im se približavali i snimali ih. Prema rečima Brankice Matić, do kontakta je došlo jer su novinarke „samo želele da čuju drugu stranu“.

„Nismo išle sa idejom da bilo koga provociramo, nego da naprosto imamo i drugu stranu. Problem je što mi to i ne doživljavamo kao ometanje u radu, nego smo svi to prihvatili“, navodi Matić. Priznaje da je osećala anksioznost pred izlazak na teren.

Brankica Matić

Dodaje da joj rad naročito otežava to što ne očekuje zaštitu policije, kao i što ne dobija odgovore zvaničnika potrebne za novinarski rad.

„Novinare štiti jedino solidarnost. Kada dođe do nemira, policija štiti ljude koji te nemire izazivaju“, ukazuje Matić. Njene reči potvrđuje i napad koji joj se dogodio prošle godine, kada je policija odbila da reaguje.

Lokalni novinari pod stalnim pritiscima

Novinari koji su došli iz Beograda u lokalne sredine, kako bi izveštavali, preživeli su napade, pritiske, ometanje na radu. Za mnoge lokalne novinare, rad pod strahom i pritiskom je svakodnevica, pogotovo što je reč o sredinama gde „svako svakog zna“.

Prema rečima Radeta Đurića, strah u lokalnim samoupravama gde su održani izbori bio je toliki da neki novinari iz tih mesta nisu smeli ni da dođu na sastanke Stalne radne grupe za bezbednost novinara koji su služili kao priprema za izveštavanje sa izbornog dana.

„Mi smo kao Stalna radna grupa pokušali da posetimo gotovo sve gradove u kojima su održani lokalni izbori. Lokalni novinari su nam prenosili kako se odvija priprema za sam izborni dan i koji su pritisci na njih i na građane-aktiviste“, navodi sagovornik. „Usled atmosfere koja se gradila, na sastanku u Bajinoj Bašti prisustvovao je samo jedan novinar iz ove opštine. Jedino su došli novinari iz Užica i ljudi koji rade van Bajine Bašte, ali su poreklom iz Bajine Bašte. Između redova smo dobili poruku da su u stvari u ogromnom strahu i da im je poručeno da bi trebalo što manje da se sastaju sa nama, jer su na te sastanke bili pozivani tužioci koji bi trebalo da postupaju“.

Dodaje da je poseban izazov za lokalne novinare što se „sve zasniva na ličnim kontaktima“, te da im od „posla zavisi i privatni život“.

„Mi u Beogradu radimo u okruženju koje je dosta veliko, gde ima dosta nepoznatih ljudi. Na lokalu to nije tako. Tamo vlada opšte stanje straha, uznemirenost i neki negativan osećaj iščekivanja. Novinari su osetili ozbiljno zastrašivanje i pritiske, pre svega mediji za koje mislimo da objektivno izveštavaju. Oni koji nisu bili na našim sastancima, nisu bili prisutni ni tokom izbornog dana. Sa druge strane, novinari koji se nisu uplašili, oni se osećaju još jači“, kaže Đurić.

Proglašena pobeda, ali je Vučiću rejting u padu

Na kraju izbornog dana, koji će za novinare biti upamćen po masnicama, lomljenju opreme i ometanju rada, predsednik Vučić proglasio je pobedu na lokalnim izborima u svih 10 opština. Uprkos pobedi, primećen je pad podrške vlasti, koji u pojedinim opštinama doseže i do 20 odsto.

Iako su u nekim mestima izostali napadi na novinare, u svih 10 opština zabeležene su neregularnosti. Zbog toga je posmatračka misija Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) navela da se „ovo teško može nazvati izborima“, preneo je Danas.

Uprkos izbornom danu obeleženom nasiljem prema novinarima, medijski radnici sa kojima smo razgovarali ne žele da odustanu.

Slučajevi nasilja prema novinarima došli su i do međunarodnih organizacija, kao što su Evropska federacija novinara i SafeJournalists, koji su zahtevali hitnu reakciju organa reda.

„Imamo i podršku međunarodnih organizacija, koje sada rade na tome da međunarodna javnost i donosioci odluka u Evropskoj uniji shvate sa čim imaju posla, kako Srbija ne bi postala nova Belorusija“, zaključuje Đurić.

___