Svet prolazi kroz jedinstveni i turbulentan period koji zahteva duboko promišljanje o stanju i budućnosti medija, istaknuto je na konferenciji 'Our Media'.

foto: Ilustracija

Živimo u eri u kojoj se sami temelji novinarstva iznova preispituju – između zahteva digitalnog kapitalizma, uspona algoritamskog upravljanja i trajne potrebe za istinom u javnom životu.

Ove tenzije, kao i mogućnost stvaranja novih okvira za njihovo razumevanje i prevazilaženje, bile su u središtu panela „Na prvoj liniji odbrane slobode izražavanja” na Međunarodnoj konferenciji Our Media, koju su nedavno organizovali mreža SEENPM i Mediacentar Sarajevo.

Dr Snežana Milivojević, bivša profesorka Univerziteta u Beogradu, istakla je da svet prolazi kroz jedinstveni i turbulentan period koji zahteva duboko promišljanje o stanju i budućnosti medija.

Današnja uloga medija je retko kada bila u delikatnijem položaju – ali, paradoksalno, upravo ovaj trenutak donosi i jedinstvenu priliku, pokrenutu paradigmatskom promenom u medijskoj regulativi oličenoj u novim zakonima Evropske unije. Ti zakoni su: Evropski zakon o slobodi medija (European Media Freedom Act, EMFA), Zakon o digitalnim uslugama (Digital Services Act, DSA), Zakon o digitalnim tržištima (Digital Markets Act, DMA) i Zakon o veštačkoj inteligenciji (Artificial Intelligence Act, AI Act).

Ovi propisi – posebno Evropski zakon o slobodi medija (EMFA) – predstavljaju istorijski zaokret u razumevanju medija i načina na koji se njima upravlja širom Evrope, ali i van nje. Oni polaze od toga da mediji više nisu isključivo nacionalno, već zajedničko evropsko pitanje, istakla je Milivojević.

„Po prvi put, Evropa razvija sveobuhvatan regulatorni okvir koji ujedinjuje ranije fragmentisane sfere – audiovizuelne medije, štampu, lokalne i nacionalne medije – u jedinstven sistem prilagođen digitalnom dobu“, istakla je Milivojević. „Iako Evropa zaostaje u digitalnim inovacijama, prednjači u njihovom regulisanju“.

Kako evropski medijski zakoni utiču na strane aktere

EMFA je deo šireg paketa koji obuhvata privatnost, upravljanje veštačkom inteligencijom i odgovornost onlajn platformi, konsolidujući sve digitalne usluge koje se pružaju u EU.

„Ključno je da ona napušta stari princip zemlje porekla u korist kolektivnog evropskog nadzora koji se jednako primenjuje na strane aktere koji posluju unutar ili van granica EU“, naglasila je Milivojević i dodala da „akteri van EU više nisu zaštićeni principom zemlje porekla, koji je uvek bio sigurna luka za velike tehnološke platforme“.

Snježana Milivojević

„Prema EMFA, svaka medijska usluga van EU koja cilja građane EU biće pod evropskim regulatornim nadzorom“, istakla je, dodajući da se novi pristup primenjuje i na medije van EU u njihovom susedstvu, uključujući i jugoistočnu Evropu.

„Ovo nije protekcionizam, već evropski kosmopolitizam koji osigurava jednake uslove i zaštitu osnovnih prava – posebno slobode medija – u digitalnoj sferi“, istakla je Milivojević.

Novi zakoni EU o medijima neminovno će imati transfer uticaja u regionu Zapadnog Balkana i Jugoistočne Evrope. Neke medijske grupe već posluju – ili planiraju da posluju – van nacionalnih granica, distribucijom sadržaja u susednim državama članicama EU. To znači da bi mediji sa Zapadnog Balkana koji operišu prekogranično mogli da podležu strožim standardima, kao i mehanizmima za podnošenje žalbi dostupnim publici u EU, čime se praktično proširuje okvir medijske regulative Evropske unije na ceo region, objasnila je Milivojević.

Regulatorni štit od političkih uticaja

Suština EMFA je u tome što predviđa da mediji – ključni za demokratiju – zahtevaju aktivnu zaštitu u digitalnom dobu. Uvodi mehanizme zaštite od političkog uticaja i manipulacije, odgovarajući tako na današnje okruženje dezinformacija i spoljnih uticaja.

Zakon se takođe suprotstavlja dominaciji velikih tehnoloških platformi, zahtevajući transparentnost i odgovornost u načinu na koji se sadržaj moderira i distribuira. Obavezuje velike onlajn platforme da primenjuju posebna pravila prema priznatim medijskim organizacijama, čime se osigurava pravedno postupanje, smanjuje arbitrarno uklanjanje sadržaja i jača nezavisnost novinarstva.

Ono što EMFA izdvaja od prethodnih regulatornih mehanizama jeste fokus na prava građana. „Po prvi put se pravo na pluralizam i visokokvalitetne informacije utvrđuje kao individualno pravo, potvrđujući da svaki građanin mora biti u prilici da se osloni na pouzdane i raznovrsne izvore – i da države moraju da omoguće ovo pravo“, istakla je Milivojević.

„Ovo je suštinski značajan prelaz sa zaštite štampe na zaštitu prava javnosti na informacije koje služe opštem dobru – što je ključno u eri nepoverenja i rasprostranjene skepse prema medijima“, pojasnila je.

EMFA kao izazov i prilika za Zapadni Balkan

Za Zapadni Balkan i Jugoistočnu Evropu implikacije su dalekosežne, upozorila je Milivojević. Kandidati za članstvo u EU suočiće se sa sve većim pritiskom da usklade nacionalne zakone s ovim standardima.

Međutim, to prevazilazi samu usklađenost: principi nezavisnosti, pluralizma i transparentnosti se ugrađuju u samo tkanje pravnog okvira regiona. „Ekstrateritorijalni domet EMFA znači da će mediji iz Jugoistočne Evrope koji posluju na tržištima EU – ili su dostupni publici u EU – podleći odredbama EMFA, što će uticati na način na koji proizvode i distribuiraju sadržaj“, naglasila je Milivojević.

Regionalno medijsko okruženje – već opterećeno koncentracijom vlasništva, spoljnim uticajem i nepoverenjem javnosti – moraće da se prilagodi. Kako je Milivojević primetila, regulativa se bavi slabim tačkama medijskih ekosistema u regionima gde su dezinformacijske kampanje i manipulacije podržane od stranih aktera postale moćni alati. EMFA može da pruži zaštitu, ali njena efikasnost zavisi od aktivnog zalaganja lokalnih vlada i zagovaranja civilnog društva i medijskih profesionalaca za njeno istinsko sprovođenje.

Jednako značajan je i potencijalni uticaj na medijske konzumente. Kako raste korišćenje digitalnih platformi, publika sve više napušta tradicionalne medije u korist društvenih mreža i alternativnih platformi, često sumnjajući u pouzdanost informacija. U Jugoistočnoj Evropi, mnogi korisnici verifikuju vesti korišćenjem pretraživača ili ličnih mreža poznanika, što podriva ugled novinarstva. Milivojević je naglasila da ova promena ukazuje na hitnu potrebu za ponovnom izgradnjom poverenja i stavljanjem u prvi plan transparentnosti i kvaliteta – što su ciljevi koje novi okvir EU jasno podržava.

Konačno, EMFA nije samo još jedna zakonodavna mera; to je odvažni pristup preoblikovanju upravljanja medijima, zasnovan na pravima građana. Podiže nivo debate sa fragmentisanih nacionalnih politika na jedinstveni evropski okvir koji odgovara na tehnološke i demokratske realnosti.

Za Zapadni Balkan i Jugoistočnu Evropu predstavlja i izazov – da se ispune zahtevni novi standardi – ali i priliku da se region uskladi sa najvišim evropskim demokratskim vrednostima.

Od erozije ka akciji

Brankica Petković iz slovenačkog Mirovnog instituta potkrepila je globalni pogled na slobodu izražavanja  podacima i istraživanjima iz regionalnih i evropskih studija. Opisala je „strukturnu eroziju“ uslova za slobodu izražavanja kao proces koji se ne dešava kroz direktnu cenzuru, već kroz „supstituciju“: preplavljivanje javnog prostora propagandom, govorom mržnje i veštački proizvedenim pluralizmom.

Istakla je paradoksalan porast broja medija uz istovremeno sužavanje kruga profesionalnih novinara – „medijski prostor koji raste u kvantitetu, ali ne i u kvalitetu“. To, kako je navela, odražava širu krizu legitimnosti, u kojoj se građani osećaju otuđeni od medija i demokratskih sistema.

Erol Önderoğlu i Brankica Petković

Ipak, Petković odbacuje fatalizam. Ukazala je na pojavu znakova rezilijentnosti – od studentskih protesta u Srbiji do različitih regionalnih inicijativa i saradnji. Evropa, naglasila je, mora da predvodi  obnovu demokratskih medijskih sistema, ali bez preteranog samopouzdanja. „Evropa nije bezgrešan model“, ističe. Pravni okviri u EU, poput EMFA, moraju se upariti sa lokalnim partnerstvima i rešenjima koja potiču iz zajednica.

„Sama odbrana medijskih sloboda nije dovoljna – potrebno je širiti i jačati prostore za nezavisno novinarstvo i građansko delovanje“, zaključila je Petković.

Sloboda medija u svetu  – 'na čekanju'

Sarah Clark iz organizacije IFEX oslikala je sumornu globalnu sliku, rekavši da se ovaj trenutak, kada je reč o slobodi medija i demokratiji, može opisati izrazom „na čekanju“. Predstavljajući svoju organizaciju s mrežom od više od 100 organizacija u 70 zemalja, istakla je da u gotovo 80 odsto njih sloboda medija ide silaznom putanjom.

Ovo nazadovanje povezala je sa dva velika seizmička potresa – odstupanjem administracije Donalda Trampa od međunarodnih standarda i ratom u Gazi – koji su otkrili duboke slabosti u globalnom sistemu zaštite prava. Clark je to nazvala „međunarodnim sistemom u slobodnom padu“, u kojem je povlačenje SAD iz globalnih institucija ubrzalo eroziju odgovornosti i dalo zamah autokratskim vladama širom sveta.

Naglasila je kako je zapadno licemerje – naročito na primeru reakcije na rat u Gazi i gušenja protesta – razorilo poverenje u medije i demokratske institucije. Ipak, ukazala je i na „svetle tačke“: čak i u zemljama gde je sloboda medija ozbiljno ugrožena, zahtevanje odgovornosti pokazuje da otpor, uprkos značajnim izazovima, i dalje postoji.

Clark je upozorila da moć tehnoloških monopola koja je bez kontrole postavlja pred nas nove dimenzije pretnji jer velike platforme pružaju otpor regulativi EU i pojačavaju uticaj dezinformacija. Ipak, zaključila je izlaganje pozivom na odbranu i širenje prostora za nezavisno novinarstvo i građansko delovanje pre nego što nas pogodi sledeći talas nazadovanja demokratije.

Borba za istinu je borba svih nas

Erol Önderoğlu, iskusan novinar iz Turske i predstavnik Reportera bez granica, predstavio je upozoravajuće stanje u ovoj zemlji, gde je većina medija pod kontrolom države, a nezavisno novinarstvo opstaje pod stalnom pretnjom.

„Situacija u Turskoj je veoma zabrinjavajuća sa više od 85 odsto nacionalnih korporativnih medija pod kontrolom vlasti. Ipak, moramo uvek imati na umu snažnu angažovanost kritičkih medija i organizacija civilnog društva u zemlji“, rekao je Önderoğlu.

U tom kontekstu, Önderoğlu je opisao paradoksalnost turske realnosti gde zemlja dobija sve veću geopolitičku vidljivost, dok se istovremeno urušavaju unutrašnje slobode. Prateći suđenja novinarima iz nedelje u nedelju, ukazao je na to kako sistemska represija, proizvoljna hapšenja i autocenzura prazne javni prostor.

Ipak, istakao je da se širom Evrope pojavljuju nove inicijative koje su putokaz ka napretku. U Turskoj, dodao je, kako međunarodno finansiranje slabi, održivost medija sve više zavisi od ponovne izgradnje modela zasnovanih na finansijskoj podršci čitalaca.

Izlaganja ovih stručnjaka saglasna su u zaključku da uprkos sve većim pritiscima, borbi za slobodu medija nije kraj, već ona prolazi kroz značajne promene. Njen dalji put neće određivati toliko spoljna pomoć ili pravni okviri, koliko sposobnost novinara, institucija i građana da ponovo izgrade poverenje i zajednički preuzmu borbu za istinu.

Regionalni program „Naši mediji: Inicijativa civilnog društva za razvoj medijske pismenosti i aktivizma, borbu protiv polarizacije i promoviranje dijaloga“ implementiraju partnerske organizacije SEENPM, Albanski medijski institut, Mediacentar Sarajevo, Vijeće za štampu Kosova, Institut za medije Crne Gore, Makedonski institut za medije, Novosadska novinarska škola, Mirovni institut i Bianet uz finansijsku podršku Evropske unije.

Ovaj članak je produciran uz finansijsku podršku Evropske unije. Sadržaj je isključivo odgovornost SEENPM-a i ne odražava nužno stavove Evropske unije.

Sufinansira: 

___