«Pokrivanje sektora» je naporno i često nezahvalno ali svi tako počinju novinarsku karijeru. Mnogi je tako i završe. Evo detaljnog popisa principa i tehnika potpunog ovladavanja sektorom. Tekst je zlatni rudnik za početnike, ali je malo i veterana koji sve ovo znaju i čine.

TV gledaoci šalju snimke za vijesti, što vodi u niz etičkih dilema: Da li snimke emitirati? Da li provjeriti autentičnost snimaka? Identitet i ulogu snimatelja u događaju? Da li platiti snimku? Da li ohrabrivati gledatelje da se izlažu opasnosti?

Sažetak izlaganja produkcijskih „mudrosti“ elitnog američkog radio novinara, „žive knjige uputstava za pisce“ za radio: „Ako svi približavaju mikrofon zadnjici morske kornjače, vi ga približite njenim ustima. Slušajte je kako diše dok polaže jaja u pijesak na plaži.“

Ne odbacujte temu na osnovu »osećaja«. Možda je upravo to tema koja će vam pomoći u karijeri. A možda je zaista ćorsokak. Ali, kako ćete znati, ako samo kažete: »To nije priča«, i pređete na nešto drugo? Obavite ovih deset tekstova pre nego što »pacijenta« proglasite »mrtvim«.

Srpski novinari retko izveštavaju sa Kosova iako o njemu mnogo pišu, a prava priča dobija se samo na terenu mimo organizacije beogradskih vlasti. Na osnovu sopstvenog iskustva, beogradski novinar daje savete i detaljan spisak kontakata koji mogu biti korisni srpskim, ali i drugim novinarima koji dolaze na Kosovo.

Novinari žele da budu izuzeti od odgovornosti za krivična djela, čime bi bili zaštićeni od mogućih zloupotreba i pritisaka u svom radu. Njihov argument je da će mehanizmi samokritike biti ojačani ukoliko se to desi. Vlada, međutim, odbacuje ovaj argument, smatrajući da kleveta i uvreda nisu isključivo pitanja novinarske prakse.

U novom Krivičnom zakoniku Crne Gore, koji je stupio na snagu početkom aprila 2004., kleveta je i dalje tretirana kao krivično djelo. Ukinuta je, međutim, mogućnost izricanja zatvorske kazne i zamijenjena je novčanom kaznom. Minimalna novčana kazna iznosi 1.200 eura. Ukoliko osuđeni nema novca, kazna se izvršava tako što mu se za svakih 40 dosuđenih eura izriče dan zatvora, pod uslovom da osuđeni iza rešetaka ne može provesti više od šest mjeseci.

Hrvatski propisi koji reguliraju odgovornost nakladnika i autora u sporovima radi povrede ugleda i časti nisu samo nekoherentni, već ih se - osobito kaznene norme - nikako ne može smatrati sukladnima standardima suvremenog medijskog prava. To, dakako, nisu puki akademski problemi, već okolnosti koje na praktičnoj razini ograničavaju pluralizam i kontrolnu funkciju medija u Hrvatskoj.

Na predlog Vlade, Skupština Srbije je tokom 2004. usvojila izmene Zakona o krivičnom postupku. Međutim, do promena u Krivičnom zakonu koje se odnose na klevetu (visina kazne, teret dokaza, posebna zaštita javnih ličnosti) nije došlo. Tačnije, nije ukinuta pretnja zatvorskom kaznom zbog klevete (tzv. dekriminalizacija).