Evo jedne ilustracije koju sam pripremio za knjigu koju pišem o 16 osnovnih formi koje mogu da se koriste za digitalnu naraciju. To je pojednostavljen pregled sirovih sastojaka novinarstva od kojih se sastoje priče koje su zasnovane na podacima.

 

 

Najčešća forma izvora podataka koje novinari mogu da dobiju u svakodnevnom radu trenutno potiče iz spreadsheet-a. Podaci u posedu vlasti, podaci o biznisu i podaci sa popisa stanovništva su uobičajeno dostupni novinarima u takvoj formi. Novinari takođe mogu da naprave spreadsheet od tabela sa brojkama dok prikupljaju podatke od svojih izvora, a zatim da sami sortiraju i filtriraju te podatke.  

 

Baze podataka se sastoje od struktuiranih unosa i mogu biti mnogo veće i složenije od jednostavnih spreadsheet tabela. Uobičajeno je da su velike baze podataka uvezane, što je poznato kao ‘relacione baze podataka’ i hostirane su na serverima, a pristupa im se koristeći SQL alate. ‘My SQL’ je alat koji se koristi na serveru, a uobičajeno je da ga koriste novinari da bi pretraživali, sortirali, filtrirali, čistili i eksportovali podatke u formu koja im omogućava da naprave grafikon ili neku drugu vrstu vizualizacije. 

 

U okviru globalnog pokreta ‘otvorenih podataka’, vlasti i razne organizacije čine ogromne količine podataka dostupnim javnosti. Novinari treba da nastave da zagovaraju još otvorenije projekte koji se tiču podataka, ali takođe i da znaju kako da analiziraju podatke koji se na ovaj način puštaju u javnost. 

 

API ili napredni interfejsi za programiranje (Advanced Programming Interface) su inteligentne “kapije” koje omogućavaju programerima da uvedu podatke u aplikacije. Oni omogućavaju novinarima da rade sa programerima da bi pravili aplikacije od bogatih baza podataka. Na primer, YouTube i Twitter nude API-je za svoje usluge koji omogućavaju programerima da naprave aplikacije zasnovane na aktivnosti korisnika. The Guardian objavljuje API-je svog sadržaja i poziva programere da prave aplikacije zasnovane na novinarskom radu ove kuće. 

 

 

Obično su moduli o data novinarstvu usmereni na alate lake za korišćenje kao što su Excel, Google Drive, Google Charts i infogr.am. Sledeći korak je savladavanje Google Fusion Tables. Ranije sam koristio IBM-ov servis ManyEyes, kao i Swivel i Timetric. Neki od njih su prestali da postoje ili su prešli samo na plaćenu verziju ili dugo nisu ažurirani. 

 

Novi alat koji isprobavam je datawrapper.de koji služi za vizualizaciju podataka. Veoma često novinari koje podučavam imaju veoma malo programerskog iskustva ili generalnog iskustva kao napredni korisnici digitalnih tehnologija. Obučavao sam mnoge web urednike i menadžere digitalnih platformi koji znaju kako da koriste Facebook, pretragu u Google-u i kako da rade cut and paste, ali oni ne znaju zapravo kako da rade sa spreadsheet-ima i kako da prebace podatke u format koji može biti pretvoren u interaktivnu vizualizaciju. Nadalje, kada su podaci prikupljeni i dobro struktuirani, puno toga treba naučiti o različitim formama grafikona i koje od njih treba koristiti u kom slučaju.  Ekspertiza koja se tiče podataka je ogromna praznina u veštinama kojima sada podučavaju fakulteti za novinarstvo. 

 

Evo još jedne ilustracije iz moje knjige koja treba da bude objavljena, a koja pokazuje kako je razumevanje osnovnih formi grafikona u tesnoj vezi sa učenjem data novinarstva. 

 

 

Svaki od ovih tipova grafikona je zapravo odgovor na veoma jednostavno pitanje: “Šta treba da prikažem?”

 

Uobičajeno je da novinari prikupljaju brojke koje pokazuju poređenja: na primer, porede profit Kompanije A sa profitom Kompanije B. Ili političku podršku Kandidatu A naspram Kandidata B. I tako dalje. Poređenja brojki se uobičajeno prikazuju kao grafikoni sa horizontalnim stubićima. 

 

Stvari postaju komplikovanije kada shvatite da neki grafikoni mogu da prikažu više od jednog odgovora. Na primer, šta ako treba da prikažete i sastav nečega i poređenje? Recimo da hoćete da poredite broj olimpijskih medalja 10 zemalja koje ih imaju najviše, ali tokom perioda od 10 godina. Postoje tri vrste medalja (zlatne, srebrne i bronzane), pa za svaku zemlju koju poredite treba da pokažete i broj zlatnih, srebrnih i bronzanih medalja. Ovakva kombinacija poređenja i sastava često se najbolje prikazuje grafikonom sa slojevitim stubićima. Evo kako ti podaci i taj tip grafikona mogu biti napravljeni u Google Drive-u: 

 

 

Google Drive je odličan alat za podučavanje jer je uz pomoć njega konačno moguće dobiti grafikone koji izgledaju profesionalno i mogu da se koriste u novinarskim člancima uz minimum truda. 

 

Kada novinar jednom savlada spreadsheet-e i grafikone, može da se upusti u mapiranje, vizualizacije, Fusion tabele, animaciju, aplikacije i druge formate priča zasnovanih na podacima koje zahtevaju izvestan stepen programerskog znanja i talenta. 

 

 

Naravno. Evo nekih linkova na priče koje su uradili novinari sa Radija Slobodna Evropa/Radio Liberty iz Belorusije koji su nedavno pohađali moje treninge. Ovi članci sadrže jednostavne, ali atraktivne grafikone koji menjaju priče od standardnih političkih i biznis priča u članke koji će biti pamtljivi čitaocima. Ako imate brojeve u izveštavanju, nema razloga da nemate ’sliku’ uz svaku priču. 

 

 

 

Svaki novinar treba da prepozna da ima najmanje 15 veoma efikasnih formi priče osim teksta koje mogu da koriste za onlajn naraciju. Podaci su samo jedna. Digitalni novinari treba da vladaju i drugima. Jedna od najkorisnijih (bez obzira na platformu) je sposobnost da se ispriča bogata i kompleksna priča u audio-formatu i da se mudro ispriča priča u vizualnim sekvencama. Kada jednom savlada ove osnovne forme, novinar može da nauči kako da ispriča ne-linearne priče koristeći vremenske linije (timelines), interaktivne slike i mnoge druge forme digitalnih priča koje se sada pojavljuju. 

 

 

Za priče u kojima se izveštava o brojevima, vizualizacija podataka i grafikoni su način da se pokaže efekat tih brojeva. Jednostavno rečeno, web je vizualni medij, a novinari koji mogu da pokažu da vladaju vizualnim, tekstualnim i formama priče koje počivaju na podacima biće lideri sledeće generacije vrhunskih urednika.